Чип није обавезан

Нове личне карте у Србији ипак неће обавезно имати биометријски чип, а њихово издавање неће почети 27. јануара, како је законом предвиђено. Влада Републике Србије је на јучерашњој седници донела Уредбу о упису података у образац личне карте која прописује да чип неће бити обавезан део нових личних карата.
"Правило је да нема чипа, а ко хоће чип, може да га добије", објаснио је јуче министар унутрашњих послова Драган Јочић. Он је навео да ће том уредбом, практично, бити прецизиран Закон о личној карти, усвојен у јулу прошле године.

Одредба закона да образац личне карте садржи простор за контактни микроконтролер – чип изазвала је приликом усвајања закона полемику да ли ће чип са личним подацима моћи да се очита на даљину и да ли ће тиме бити угрожена приватност. "Грађани који су у претходном периоду изражавали забринутост да би због чипа могла бити нарушена приватност њихових личних података више немају разлога да страхују, јер, по уредби владе, нове личне карте неће имати чипове", изјавио је Јочић агенцији Бета.

Лична карта ће бити савремени документ, навео је Јочић, и садржаће биометријске податке. Према закону који је донет 14. јула 2006. године, у образац се уносе подаци о власнику – име и презиме, пол, датум и место рођења, матични број и слике биометријских података – фотографија, отисак прста и потпис.

На чип и простор за машински читљиву зону за потребе аутоматског очитавања података могу да се унесу сви видљиви подаци на личној карти, као и подаци о држављанству, пребивалишту и адреси стана њеног имаоца и јединствени матични број његових родитеља.

После усвајања уредбе предстоји да министар напише правилник о обрасцу и тиме ће бити употпуњена регулатива.

На питање да ли ће нове личне карте почети да се издају од 27. јануара, што је рок прописан прелазним одредбама закона, Јочић је навео да мисли да ће рок бити пробијен. Договори су МУП-а и Завода за издавање новчаница (ЗИН) да обрасце израђује ЗИН, а не МУП, навео је Јочић.

Овим потезом влада је попустила под притиском стручне јавности, Српске православне цркве и појединих невладиних организација које су указивале на пропусте законског решења и тражиле да се омогући издавање алтернативних личних карата без чипа.

Протођакон Радош Младеновић каже да је Црква задовољна овом уредбом, зато што је министар Јочић прихватио примедбе из две жичке декларације које се односе на увођење биометријских личних карата.

"Ова уредба мења ситуацију, јер свако ко жели да има чип у личној карти то може на свој захтев да тражи. Били смо против закона, јер својим одредбама ствара централну базу података чиме се на врло опасан начин мења природа политике и омогућује тоталитаран надзор државе над сваким својим становником у свим аспектима личног живота. На тај начин грубо се нарушава најдрагоценији Божји дар људима, а то је слобода. Управо због заштите слободе реаговали је жичка епархија и  Свети архијерејски сабор", објашњава Младеновић, управник Духовног центра "Владика Николај Жички" у Краљеву.

Подршком жичким деклерацијама из 26. марта 2005. и 30. септембра 2006. године епископ жички Хризостом је на прошлогодишњем јесењем заседању Светог архијерејског сабора у свом обраћању тражио да Црква не подржи закон о увођењу личних карата са чипом. Патријарх Павле је 6. октобра 2006. године потписао саборску одлуку којом се овлашћује Свети синод да "интервенише код надлежних органа Републике Србије да се недавно у Народној скупштини изгласани Закон о личној карти не спроведе у дело".

Протођакон Младеновић подсећа "да је Закон о личној карти донет без јавне расправе уз кршење више међународних конвенција о заштити људских права и да по својој природи има антихришћанске елементе".

Синоди Московске патријаршије, Украјинске цркве, Атинске архиепископије и Савет Свете горе већ су се огласили против увођења личних докумената са чипом. Под притиском Атинске архиепископије у Грчкој је у закон сличан нашем убачен члан по којем свако ко неће биометријску може да добије алтернативну личну карту.

"Појам личне карте је проблематичан. У Србији је први пут уведена 1942. године, јер је окупациона власт хтела да има контролу над окупационом територијом. Зато овакве личне карте немају никакве везе са безбедношћу, јер их најорганизованије државе уопште немају. Португалија је чак одбила и увођење јединственог матичног броја грађана. Ми смо против централизоване базе података, јер се може и хакеровати. Озбиљни стручњаци су нам предочили да не постоји апсолутно безбедан систем заштите ", каже Младеновић.

Александар Павић, оснивач покрета "За живот без жига", невладине организације која се бори против примене закона о личној карти, опрезнији је у оцени владине уредбе, јер, како каже, треба видети шта тачно прецизира.

"Ово јесте први корак , али из изјаве министра Драгана Јочића схватам да ће лични подаци ипак бити централизовани. А проблем остаје централизована база података која још није на прави начин дефинисана ни законом заштићена. Тек у оквиру праве јавне и стручне дебате треба да се дефинише како треба да изгледа лична исправа у Србији и како лични подаци грађана треба да буду заштићени.", истиче Павић. Додаје да ће НВО "За живот без жига" средином фебруара организовати скуп на којем ће бити разматрани стручни предлози о изгледу будуће личне карте, али и решења Закона о заштити података о личности.