Могућа нова криза

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Светска банка, једна од две глобалне финансијске институције са седиштем у Вашингтону (друга је ММФ), придружила се гласницима лоших вести, упозоравајући у својој управо обелодањеној анализи да постоји „реалан” ризик од репризе глобалне кризе сличне оној која је почела у септембру 2008.

Анализа о глобалним трендовима драстично је ревидирала прогнозе глобалног раста у односу на оне изнете прошлог лета. Док је у јуну предвиђано да ће светска економија напредовати за 3,5 одсто, то је сада смањено на само 2,5. Ова ревизија је највећа од јануара 2009, када су већ били јасни обриси кризе зачете прво као слом на америчком тржишту некретнина, а у чијој позадини су биле малверзације великих банкарских кућа са Волстрита.

Еврозона је вероватно већ у рецесији, судећи по овом извештају који предвиђа да ће, уместо првобитно очекиваног раста од 1,8 одсто како је саопштено летос, њена економија бити у минусу за 0,3 одсто.

„Упркос значајним мерама које су предузете, даља ескалација кризе у Европи не може да буде одбачена”, констатује Светска банка.

Остаје процена да ће локомотива глобалног развоја остати такозване развијајуће економије (Кина и Индија пре свих, али и Индонезија и Јужна Африка), али експерти СБ су ревидирали и темпо њиховог раста. За Кину је нови број 8,4 одсто, и даље импресиван, али испод донедавно стандардне двоцифрене стопе. Индијски темпо ће бити спорији за 1,9 одсто и опашће на 6,5 процената. Локомотива ће, укратко, успорити.

За највећу светску економију, америчку, процењена експанзија је скресана са 2,9 на 2,2 одсто, што је лоша вест за изборни штаб председника Обаме, охрабрен недавним падом стопе незапослености у земљи која је, са 8,5 одсто у децембру, била најнижа у последње две и по године.

Највише разлога за бригу имају земље које нису ни развијене ни „развијајуће”, већ само „у развоју”. Упозорење за њих гласи: „Надајте се најбољем, али се спремајте за најгоре”.

Тим земљама, у које спада и наш регион, саветовано је да крену „путем којим се ређе иде”, зато што је најтежи: да уместо гашења малих економских пожара више пажње посвете разрешавању структурних проблема својих привреда.

Под тим се подразумева примена „кредибилних планова за обнову фискалне одрживости”, пребацивање нагласка са широко заснованих стимулативних мера, према фискалним потезима који ће подстаћи запошљавање оних који су изгубили радна места, затим дерегулација финансијског сектора и  политика „прилагодљивих” девизних курсева. „Земље у развоју треба да процене своје слабости и припреме се за нове шокове, док за то још има времена”, упозорио је Џастин Јифу Лин, главни економиста и виши потпредседник Банке за економије у развоју.

Извештај констатује и да ове земље данас „имају мањи фискални и монетарни простор за корективе мере него што су то имале 2008–2009”. Као резултат тога, „њихова способност да реагују може бити спутана ако пресуше глобалне финансије и глобалне прилике се у знатној мери погоршају”.

----------------------------------------------

Србија: лошије него лане

За Србију, која се у документу Светске банке помиње укупно на 11 места, констатује се да је погођена слабом тражњом и недовољним инвестицијама, али и оштрим падом домаћих берзанских индекса. Што се тиче економског раста, очекује се да ће он у 2012. бити само 1,5 одсто (за пола постотка мањи од оног из прошле године), али се предвиђа и успон на четири одсто у 2013. Констатује се и да ћемо бити рањиви због погоршаних услова за позајмљивање на међународном банкарском тржишту, чак и ако се не обистине црне прогнозе о новој кризи.