Дволичност добрих жена

Неправда којој су потпуно незаслужено изложене спонзоруше траје годинама. Мало подсећање: поменути термин, настао током деведесетих година, описује девојке којима није толико стало до романтичних, али јефтиних излазака, и читања поезије на кишом попрсканом Калемегдану. Оне, каже званична верзија, не раде ништа, осим што добро изгледају, бар на први поглед. И јуре за богатим мушкарцима, без обзира на њихове године и порекло повеће своте новца.
Оцрњене су у медијима и у разговорима комшиница уз јутарњу кафу. Спонзоруше, сикћу зли језици, су девојке које касно излазе и још касније се враћају кући. Ако ништа не улове. Обично нападно миришу. Родитељи им за 18. рођендан купују операцију груди. Слабе су на задња седишта аудија и беемвеа.

Поседују способност да ефектним покретом задњице извуку 100 евра из мушког новчаника и да већ сутра појуре за следећим. Буђеларом или човеком, њима дође на исто.

Тако говоре новине, или фине женице што су се удале из бескрајне, етеричне љубави. С тим што им мужић свако вече долази пијан у кревет и успут озбиљно шацује нешто млађу, али слободнију колегиницу са посла.

Међутим, ствар треба посматрати нешто шире. Ако девојка процењује да ће је близак сусрет са новим спонзором, бар за тренутак, учинити срећном, у чему је ту проблем? Ако мушкарац свесно прихвата ту игру, ко је ту на штети?

Нико. Чист рачун, дуга, или у овом случају, кратка љубав, са шансом да временом можда прерасте и у сасвим солидан брак. И ту се крије дволичност "добрих" женица које су, за разлику од гадних спонзоруша, у животу све, али баш све, радиле из љубави. Мало сутра.

Да се не лажемо, циљ сваке здраве српске жене јесте да се добро уда. Увек било и биће. Давно је прошло кад су наши стари пресрећни живели у изнајмљеним мемљивим собичцима. Шта вреди жени ако данас каже: "Мој муж ради у уништеној фабрици и не добија плату, али ја га много волим и подржавам". Не, свака би хтела да управо он, њен принц из бајке, буде власник те исте уништене фирме.

Има ту много зависти. Као и у обрнутом случају. Када мушкарац каже: "Ма терај је, то је спонзоруша". Он обично мисли: "Ух, могао бих и ја, само немам ни за карту у градском превозу".

И ту се враћамо на почетак приче. Спонзоруше су само директније и поштеније у наступу, док чедније девојке имају, ако им се пружи шанса, пристојније начине да остваре, практично, исти циљ. А то је сигурна финансијска будућност, препуна цвећа, лепих шетњи и, наравно, љубави.

Да, добра удаја је свакој жени у глави, а спонзоруше служе пристојним цурама за испирање уста. Да би озбиљан мушкарац, на кога је пикирала, био убеђен у њено поштење. А шта је са мушкарцима који јуре за имућном женком? Е, то је већ друга прича.