Dvoličnost dobrih žena

Nepravda kojoj su potpuno nezasluženo izložene sponzoruše traje godinama. Malo podsećanje: pomenuti termin, nastao tokom devedesetih godina, opisuje devojke kojima nije toliko stalo do romantičnih, ali jeftinih izlazaka, i čitanja poezije na kišom poprskanom Kalemegdanu. One, kaže zvanična verzija, ne rade ništa, osim što dobro izgledaju, bar na prvi pogled. I jure za bogatim muškarcima, bez obzira na njihove godine i poreklo poveće svote novca.
Ocrnjene su u medijima i u razgovorima komšinica uz jutarnju kafu. Sponzoruše, sikću zli jezici, su devojke koje kasno izlaze i još kasnije se vraćaju kući. Ako ništa ne ulove. Obično napadno mirišu. Roditelji im za 18. rođendan kupuju operaciju grudi. Slabe su na zadnja sedišta audija i beemvea.

Poseduju sposobnost da efektnim pokretom zadnjice izvuku 100 evra iz muškog novčanika i da već sutra pojure za sledećim. Buđelarom ili čovekom, njima dođe na isto.

Tako govore novine, ili fine ženice što su se udale iz beskrajne, eterične ljubavi. S tim što im mužić svako veče dolazi pijan u krevet i usput ozbiljno šacuje nešto mlađu, ali slobodniju koleginicu sa posla.

Međutim, stvar treba posmatrati nešto šire. Ako devojka procenjuje da će je blizak susret sa novim sponzorom, bar za trenutak, učiniti srećnom, u čemu je tu problem? Ako muškarac svesno prihvata tu igru, ko je tu na šteti?

Niko. Čist račun, duga, ili u ovom slučaju, kratka ljubav, sa šansom da vremenom možda preraste i u sasvim solidan brak. I tu se krije dvoličnost "dobrih" ženica koje su, za razliku od gadnih sponzoruša, u životu sve, ali baš sve, radile iz ljubavi. Malo sutra.

Da se ne lažemo, cilj svake zdrave srpske žene jeste da se dobro uda. Uvek bilo i biće. Davno je prošlo kad su naši stari presrećni živeli u iznajmljenim memljivim sobičcima. Šta vredi ženi ako danas kaže: "Moj muž radi u uništenoj fabrici i ne dobija platu, ali ja ga mnogo volim i podržavam". Ne, svaka bi htela da upravo on, njen princ iz bajke, bude vlasnik te iste uništene firme.

Ima tu mnogo zavisti. Kao i u obrnutom slučaju. Kada muškarac kaže: "Ma teraj je, to je sponzoruša". On obično misli: "Uh, mogao bih i ja, samo nemam ni za kartu u gradskom prevozu".

I tu se vraćamo na početak priče. Sponzoruše su samo direktnije i poštenije u nastupu, dok čednije devojke imaju, ako im se pruži šansa, pristojnije načine da ostvare, praktično, isti cilj. A to je sigurna finansijska budućnost, prepuna cveća, lepih šetnji i, naravno, ljubavi.

Da, dobra udaja je svakoj ženi u glavi, a sponzoruše služe pristojnim curama za ispiranje usta. Da bi ozbiljan muškarac, na koga je pikirala, bio ubeđen u njeno poštenje. A šta je sa muškarcima koji jure za imućnom ženkom? E, to je već druga priča.