Алиби за Звездана

Бошко Јовић, бивши припадник ЈСО из Бачке Паланке, изјавио је јуче у Специјалном суду да је 12. марта 2003. године, у време атентата на премијера Зорана Ђинђића, био са Звезданом Јовановићем у једном стану на Бежанијској коси и свађао се са њим око некакве касете. Дајући алиби Јовановићу, Јовић је рекао да оптуженог познаје 15 година и да су пријатељи. То је и потврдио када је, излазећи из суднице, погледао у правцу оптужених и поздравио их, покретом руке са палцем подигнутим увис.

Овај сведок у медијима је помињан као припадник "црвених беретки" који је дан уочи злочина у Србију довео хрватског криминалца Ивицу Матековића, који је већ сутрадан напустио земљу. Матековића су неки медији помињали као могућег снајперисту који је пуцао у Ђинђића, али се његово име не помиње нигде у званичним списима, нити се судска истрага бавила проверама тих информација.

Према Јовићевој причи, Матековић је у Србију стигао из Хрватске 11. марта, а он га је сачекао на граничном прелазу код Руме. Матековић је дошао луксузним џипом загребачких таблица. Јовић му је предложио да возило остави у Руми, недалеко од полиције, да му га неко не би полупао у Србији. Заједно одлазе у Београд, где Матековић проводи дан у куповини. Касно ноћу, Јовић свог пријатеља Матековића довози у Нови Сад и оставља га у хотелу "Парк". Сутрадан ујутро долази по њега, да би га одвезао до Руме, где је остао његов џип.

– Пре него што смо стигли у Руму, у 10.30 часова, Звездан ме је звао да ме подсети да донесем видео касету са неком вежбом, која му је била хитно потребна. Рекао сам му да треба да се отарасим неког пакета, што је војна терминологија, јер нисам хтео да му кажем да возим Матековића. Стижем код Звездана у стан на Бежанијској коси, ту је био и неки Поповић. Звездан је викао и псовао ме јер нисам пребацио касету на ВХС систем, за шта ме је задужио. То је било око 12.15. Изнервирао сам се и отишао – рекао је Јовић.

Према оптужници, Звездан је на дан атентата, већ од раних преподневних сати, био у канцеларији на другом спрату зграде у Улици адмирала Гепрата 14, са Александром Симовићем и Нинославом Константиновићем, одакле је у 12.25 часова испалио два хица из снајпера, убивши премијера и тешко ранивши његовог телохранитеља.

Јовић каже да га је током вожње ка Бачкој Паланци телефоном позвао Душко Маричић Гумар, тадашњи командант ЈСО и рекао му да је покушан атентат на премијера и да се врати у базу на Сењак. Он тврди да је 12. марта увече у центру ЈСО у Кули видео Звездана. У међувремену је позвао Матековића да види да ли је безбедно стигао у Загреб.

Чланови судског већа постављали су Јовићу детаљна питања, па је он прецизно наводио сатницу догађаја о којима је причао, иако је претходно изјавио да не носи сат. На примедбу Срђе Поповића, пуномоћника Ружице Ђинђић да често говори: "Слагаћу вас", Јовић је рекао да му је то узречица, кад нешто није сигуран. Јован Пријић, заменик специјалног тужиоца, рекао је да сматра да је исказ овог сведока неистинит.

Пре Јовића сведочила је Миланка Јуришић, ћерка Босиљке Јуришић, која живи у Бирчаниновој улици, у згради у којој су оптужени, како се верује, тражили погодно место за атентат. Босиљка Јуришић помињана је као бака која је оптуженима отварала врата од терасе, мислећи да они уводе кабловску телевизију у зграду.

Јуче је сведочио и Радивоје Стојановић, форензичар СУП-а Београд. Он је рекао да је обављао увиђај у дворишту Владе Србије, да је на место злочина стигао после сат времена и да је означио трагове које је приметио. Он је истакао да је, и поред присуства великог броја полицајаца, практично сам обезбеђивао лице места. У дворишту је, према његовим речима, владао метеж, а он је упозоравао министре и остале који су стизали у владу да не прилазе траговима злочина.

Миланка Јуришић је изјавила да њена мајка има 93 године, да је шест година непокретна и да никако није могла да контактира са лажним мајсторима са кабловску телевизију, нити да им омогући приступ на терасу зграде. Сведокиња је рекла да јој није познато да је у марту 2003. године било ко долазио ради увођења кабловске телевизије. Њој је предочена фотографија неког техничког уређаја, који је полиција нашла у једном од "штекова" оптужених. На том предмету био је залепљен папир са њеним именом и телефонским бројем, али Миланка Јуришић није умела да то објасни.

Јуче је сведочио и Радивоје Стојановић, форензичар СУП-а Београд. Он је рекао да је обављао увиђај у дворишту Владе Србије, да је на место злочина стигао после сат времена и да је означио трагове које је приметио. Он је истакао да је, и поред присуства великог броја полицајаца, практично сам обезбеђивао лице места. У дворишту је, према његовим речима, владао метеж, а он је упозоравао министре и остале који су стизали у владу да не прилазе траговима злочина.

----------------------------------------

Нови сведоци

Судија Ната Месаровић саопштила је да је веће одлучило да током наредне седмице као сведоке саслуша Душана Тизића, водоинсталатера кога је у свом исказу поменуо оптужени Александар Симовић, као и Симовићеву супругу Зорану Бајић. Прихваћено је и саслушање сведока из ЈСО Миће Петраковића и Драгослава Крсмановића, које је за свој алиби предложио оптужени Милорад Улемек. Током идуће седмице биће саслушани и форензичари који су обавили увиђај у канцеларији у Улици адмирала Гепрата, као и власник стана у којем је скован план о атентату на премијера код хале "Арена".

За сада још није саопштена одлука о осталим предлозима одбране.