Опстајао под свим властима

Ђорђо Антељ, власник фирме "Гемакс", једнe од најмоћнијих грађевинских фирми у Србији, биће данас саслушан пред истражним судијом Специјалног суда у Београду због умешаности у малверзације такозване стечајне мафије. После прекјучерашњег позива на информативни разговор, којем се уредно одазвао, Антељ је задржан у полицијском притвору до 48 часова, потврдили су јуче запослени у информативној служби "Гемакса".
Криминалистичка полиција МУП-а Србије утврдила је да је Антељ злоупотребом положаја и сарадњом са члановима организоване криминалне групе, који су се обогатили пљачком бивших друштвених предузећа, незаконитим стечајним поступцима и давањем у бесцење њихове имовине, "зарадио" више од седам милиона евра.

Директном погодбом са Миљком Живојиновићем, стечајним управником предузећа "Рад" (сином популарног глумца Велимира Бате Живојиновића), против кога је прошле године поднета кривична пријава, Антељ је купио имовину по цени вишеструко нижој од тржишне. Реч је о локацији на Батајничком путу број 14, где се налазе и темељи фабрике за изградњу водоводних цеви, коју је требало да граде "Рад" и фирма "Копинвест", а посао је склопљен пре више од годину дана.

Тако се Ђорђо Антељ нашао на истој листи осумњичених са Делинком Ђурђевић, судијом Трговинског суда, која је била председник стечајног већа у случају предузећа "Рад", Радисавом Јоцовићем директором ове фирме, иначе рођаком Горана Кљајевића, бившим председником Трговинског суда у Београду, који је такође ухапшен у овој афери, као и Секулом Пијевчевићем, директором Кредитно-експортне банке.

"Черупање" фирме "Рад" обављано је систематски устаљеним шемама и везама. Наиме, Јоцовић је преко Кљајевића подстрекавао Живојиновића да по вишеструко нижим ценама од тржишне продаје пословни простор ове фирме.

Антељ, рођен 1940. године у Мостару, има веома занимљиву приватну и пословну биографију. О.

Одржавао је добре односе са челним људима свих влада у последњих петаестак година. Почетни капитал, како је изјављивао у интервјуима медијима, Антељ је стекао још у Шведској где је провео 15 година после завршетка Машинског факултета у Београду. У Стокхолму је основао прво предузеће "Антељстет", у које је тада уложио 5.000 марака. Почетком осамдесетих година прошлог века са зарађеним новцем долази у Србију, у Београду гради кућу и покушава да започне сопствени грађевински бизнис. Рекао је да је у Србији тада било немогуће радити било шта "ако ниси члан Савеза комуниста", због чега отвара самосталну занатску радњу и као произвођач ради за Словенце. То је био пут за увоз грађевинских машина у Србију, док у исто време преко предузећа "Вектор" добија веће послове. Ову пословну сарадњу прекида 1989. године када у Београду оснива Грађевинско предузеће "Гемакс".

Послови почињу да се ређају један за другим, а од првих већих су радови за потребе "Бродоградилишта" Београд, изградња Тржног центра "Меркатор" у Новом Београду, Пословно-тржног центра "Трг републике", Тржног центра у новобеоградском Блоку 70, и реконструкција Радничке улице.

Сарадња са МУП-ом Србије почиње средином деведесетих година када је "Гемакс" радио реконструкцију авионског хангара са платформом за хеликоптере и авионе, и проширење рулне стазе на аеродрому Београд, у вредности од 387.000 евра. Касније ради реконструкцију и доградњу Више школе МУП-а у Земуну, а последњи посао за МУП, "Гемакс" је радио 2003. године у бившој бази "црвених беретки" у Кули.

Затим гради и за Управу царине стамбено-пословни пловни објекат на реци Сави и зграду ТВ "Пинк". Његово предузеће обавља и адаптацију соба и апартмана у хотелу "Интерконтинентал", као и реконструкцију амбасаде Јапана у Београду.

У Антељевом клубу "Гемакс", на спортским теренима и у базенима, рекреирају се познати српски политичари, естрадне звезде и спортисти, као и страни амбасадори и пословни људи. Причало се да је управо захваљујући политичким везама добијао најатрактивније локације за градњу, што је он у медијима увек демантовао.

Тако се "Гемакс" спомињао и приликом доделе станова и вила виђенијим социјалистима, као и у вези са великим износима које је држава плаћала за преуређење тих стамбених простора. Наводно, ова фирма је имала "везе" у Служби државне безбедности, и градила станове њеним бившим функционерима Радомиру Марковићу, Бранку Црном и Милану Радоњићу, као и челницима униформисане полиције Властимиру Ђорђевићу и Бранку Ђурићу Буци, шефу београдске полиције у време Милошевића.

Антељ је тврдио да је све послове за ДБ и МУП добијао на јавном конкурсу, а не захваљујући везама.

Својевремено су му због изградње велелепних вила на Сењаку приписивали да "шурује" са Српским покретом обнове странком која је у другој половини деведесетих била на власти у Општини Савски венац.

Осим тога, Антељева фирма "дотеривала" је својевремено кућу покојног Слободана Милошевића у Пожаревцу. Ово предузеће је набавило и бетон за изградњу "Бамбиленда" у време бомбардовања, што је млађи Милошевић уредно платио.

На оптужбу да је капитал стекао у време Милошевићеве владавине, Антељ је у једном од интервјуа одговорио да је његова "фирма бар четири пута порасла од 5. октобра 2000. године".

"Гемакс" је радио и на обнови објеката порушених у НАТО бомбардовању, као и реновирање куће Милорада Улемека Легије, првооптуженог за убиство премијера Србије док је био у бекству.

Од 2000. године "Гемакс" је, између осталог, изградио голф терене на Ади Циганлији у Београду, радио је за МУП, Рафинерију у Панчеву, за "ОМВ" пумпе, за Београдске електране, "ХВБ Банку" у Београду, за потребе "Фрикома", реновирао је Клинику у Тиршовој улици…

Власник је и једриличарског и тениског клуба "Гемакс" и био је члан Управног одбора ФК "Црвена звезда". Био је и један од десеторице оснивача Удружења индустријалаца и предузетника које су основали чланови породице Карић.

У јавности је, осим са политичарима, виђан и са истакнутим српским спортистима, угледним пословним људима, и људима из београдског "џет-сета" а "Гемакс" је за свој рад добио и велики број награда.

--------------------------------

Саопштење запослених у "Гемаксу"

Антељ није крив

Запослени у компанији "Гемакс" саопштили су јуче да није тачно да је власник те компаније Ђорђо Антељ оштетио стечајне повериоце грађевинског предузећа "Рад" и прибавио противправну имовинску корист у износу од више од седам милиона евра.

Они истичу да су постојале све потребне сагласности, укључујући и сагласност Одбора поверилаца и да су оне достављене предузећима "Кока-Кола" и "Гемакс" неколико месеци пре овере уговора у суду.

Додаје се да тај документ, у сваком тренутку, може да буде достављен јавности на увид.

(Бета)