Човек који запошљава добре морепловце

УЖИЦЕ – Ако би неко да у поморству оствари животни сан и посао обавља бродећи таласима океана, ваљало би, свакако, да поразговара са Ужичанином Михаилом Кнежевићем. То је млад човек који је, пловећи морима, остварио свој сан. Стигао је, стално напредујући у тој служби, до звања "регрутера" за избор кандидата у Србији који би да раде на каквом елитном светском туристичком броду.
Тој "регрутацији" Михаило, који за овај посао има потребну лиценцу, баш се у последње време посветио, јер је велика потражња за радном снагом на бродовима широм света. Тражи се око 35.000 људи у једном кварталу године. Међу њима, има ту шансе и за запослење 850 одабраних из Србије. Реч је, углавном, о угоститељским и сличним пословима на луксузним бродовима који крстаре најлепшим морима и пристају у најексклузивније туристичке луке.

– Као главни "регрутер" за Србију, заједно са још једним колегом из Ниша, радим за поморску агенцију "Коузон", која сарађује са најпознатијим светским компанијама које обављају туристичке пловидбе. Нама се пријављују потенцијални кандидати за разне хотелијерске послове на броду. Од кувара, конобара, фитнес инструктора, до фризера, педикира, спремачица, па и фотографа те других сличних занимања. Могу се јавити особе оба пола, до 34 године старости, доброг здравља, са знањем енглеског језика и, наравно, жељом да раде на броду – објашњава тридесетдвогодишњи Михаило Кнежевић.

Дакле, пријављени дође на краћи разговор, па следи обука за рад, те упознавање о животу на броду што све заједно траје од два до четири дана. Кад се добије посао, вади се поморско лекарско уверење, захтевније него за друга запослења. Многи су ову процедуру код нас прошли и стигли до посла на броду. Рецимо, Михаило каже да је у септембру прошле године за рад у кухињи на једном броду било 25 кандидата из Србије и 23 их је примљено. Уосталом, људи са простора бивше СФРЈ цењени су и тражени као добри и поуздани радници.

– Ови послови су идеална прилика за младе људе који би да пропутују светом, виде светски џет сет и доживе авантуре, а истовремено напредују и добро зараде, па и достигну високе позиције у поморском послу. Потписује се уговор на шест до осам месеци рада током непрекидне пловидбе, свуда где богати радо плове: Мајами, Мексико, Малта, Барселона, источни и западни Кариби, Хаваји... Ради се сваки дан од 10 до 12 сати, на веома одговорним, али не и тешким пословима. Најбитније је понашати се сходно захтевима компанија, бити уљудан, културан, на нивоу. Плате су различите, зависе од посла који се обавља. Крећу се од 600 и 800 долара, колико прима помоћник кувара, па све до 4.000 и 5.000 долара, за цењени посао конобара у ресторану, где су и напојнице веома добре. За све је обезбеђено здравствено осигурање и поморске визе за све луке света. Сваком ко оно што ради схвати озбиљно и предан је послу успех је загарантован – додаје Михаило, који је и сам прошао пут од обичног радника до човека који сада одлучује о другим кандидатима.

Наш саговорник се родио у Ужицу, крај Ђетиње, и у овом граду завршио основну школу. Средњу поморску учио је у Дубровнику и Београду, па је, у смеру наутичара, у време с почетка деведесетих хтео да се запосли кад је до тог посла било тешко доћи. Није успео у тој намери. Зато, радио је потом разне угоститељске послове у Ужицу и дуго сањао о поморству и светским морима. Фебруара 2003. године одлучио је да сам ухвати своју срећну звезду. Упутио се на Малту и, без ичије помоћи, потражио посао на једном енглеском теретном броду. Примили су га, за рад на палуби и командном мосту. Временом, отиснуо се по океанима, светом прокрстарио, променио неколико бродова, дошао и на оне елитне туристичке. Ту је једно време радио као кувар, да би потом достигао добро плаћени посао конобара у ресторану. Озбиљношћу и залагањем стекао је поверење менаџера у поморским компанијама и прошле године поверено му је да бира кандидате у Србији. Минулог Никољдана стекао је и лиценцу бродовласничких компанија за то задужење. Посредством нишке канцеларије агенције "Коузон" ради на избору будућих помораца и припрема отварање једне такве канцеларије и у Ужицу.

Сада, пошто је свој животни сан испунио, Кнежевић се донекле усидрио, мање плови. Море ће, ипак, опет видети у фебруару, на још једном радном крстарењу. На туристичком броду где, каже, посла за радне и озбиљне, који пловидбу воле, увек има.