Двор Републике

Уочи сваких избора, или неке мало значајније политичке кризе, у нашој јавности отварају питање монархије и Белог двора. На старој матрици Брозовог режима и Милошевићеве власти, на омрази према монархији, део демократских и реформских власти суштински релаксира и релативизује социјалне и политичке напетости у друштву и донекле правда тешкоће и неправде које иначе не могу бити објашњене само транзиционим временом и кризним годинама.

Тако долазимо до тога да у земљи у којој се не дају пребројати разне агенције, у којој су демократски министри на власти постали милионери, социјалистички кадар прима највишу плату, а бивши премијер плаћа највећи порез у земљи, кључну важност добија и питање да буџет плаћа свакодневну куповину комплета новина за Бели двор.

Краљевски двор (јер Бели двор је само један од дворова комплекса), све до повратка престолонаследника Александра, био је српски „забрањени град“. Дешавало се да историчари уметности пишу о њему радове на основу збирке фотографија, пошто им ни после више година молби није дозвољен улаз. Данас је Бели двор музеј који је имао, мислим, стотинак хиљада посетилаца.

Влада Србије треба да се одлучи. Може да изврши денационализацију и реституцију и врати Вождовим потомцима њихову имовину. Та имовина је легитимна и враћена је већини других династија у Источној Европи. Повратак дворског комплекса власнику не значи да би он тамо могао да зида хотеле, прави терене за голф и слично. Попут Бакингемске палате и наш дворски комплекс постао би (делом) музеј, држава би га штитила и имала одређена права. Трошкови дворског комплекса данас се могу чинити високи, али треба рећи да он не би био без трошкова и када би био празан и затворен за јавност.

Србија је данас република. Већина грађана је вероватно опредељена за републикански облик владавине, мада се никада о томе нисмо изјаснили. Ипак, ова наша република има много монархистичких елемената, те ми се чини да је однос дела власти и јавности према традицијама парламентарне монархије и наше династије у суштини вентил за ауторитарне, ксенофобне и аутошовинистичке тенденције у јавности.

*Историчар