Dvor Republike

Uoči svakih izbora, ili neke malo značajnije političke krize, u našoj javnosti otvaraju pitanje monarhije i Belog dvora. Na staroj matrici Brozovog režima i Miloševićeve vlasti, na omrazi prema monarhiji, deo demokratskih i reformskih vlasti suštinski relaksira i relativizuje socijalne i političke napetosti u društvu i donekle pravda teškoće i nepravde koje inače ne mogu biti objašnjene samo tranzicionim vremenom i kriznim godinama.

Tako dolazimo do toga da u zemlji u kojoj se ne daju prebrojati razne agencije, u kojoj su demokratski ministri na vlasti postali milioneri, socijalistički kadar prima najvišu platu, a bivši premijer plaća najveći porez u zemlji, ključnu važnost dobija i pitanje da budžet plaća svakodnevnu kupovinu kompleta novina za Beli dvor.

Kraljevski dvor (jer Beli dvor je samo jedan od dvorova kompleksa), sve do povratka prestolonaslednika Aleksandra, bio je srpski „zabranjeni grad“. Dešavalo se da istoričari umetnosti pišu o njemu radove na osnovu zbirke fotografija, pošto im ni posle više godina molbi nije dozvoljen ulaz. Danas je Beli dvor muzej koji je imao, mislim, stotinak hiljada posetilaca.

Vlada Srbije treba da se odluči. Može da izvrši denacionalizaciju i restituciju i vrati Voždovim potomcima njihovu imovinu. Ta imovina je legitimna i vraćena je većini drugih dinastija u Istočnoj Evropi. Povratak dvorskog kompleksa vlasniku ne znači da bi on tamo mogao da zida hotele, pravi terene za golf i slično. Poput Bakingemske palate i naš dvorski kompleks postao bi (delom) muzej, država bi ga štitila i imala određena prava. Troškovi dvorskog kompleksa danas se mogu činiti visoki, ali treba reći da on ne bi bio bez troškova i kada bi bio prazan i zatvoren za javnost.

Srbija je danas republika. Većina građana je verovatno opredeljena za republikanski oblik vladavine, mada se nikada o tome nismo izjasnili. Ipak, ova naša republika ima mnogo monarhističkih elemenata, te mi se čini da je odnos dela vlasti i javnosti prema tradicijama parlamentarne monarhije i naše dinastije u suštini ventil za autoritarne, ksenofobne i autošovinističke tendencije u javnosti.

*Istoričar