Квалитетно проведено време у биоскопу

Мокра Гора, Мећавник- Ко је од вас двојице доктор Џекил а ко Мистер Хајд? – питам новопридошле кустендорфске госте, двоструке добитнике „Златне палме”, легендарну белгијску браћу Дарден, алудирајући на њихов перманентни зајднички редитељски рад. „Сасвим је могуће да радимо по сменама! Иначе смо по природи мирни, тихи људи, нисмо „редитељски монструми”. Ха!”, одговарају Жан-Пјер и Лик Дарден, пријатно изненађени традиционалним дочеком и породичном, крајње опуштеном атмосфером фестивала који уз промоцију филмских почетника негује и подржава независни ауторски филм, чијем корпусу припадају и њихова дела.

Зато их и питам: „Шта је по Вашем мишљењу циљ филма, циљ снимања филмова?”, а они одговарају следеће:

– Када идемо у биоскоп надамо се да ћемо срести некога – да ћемо срести филм, да ће нас тај сусрет са филмом променити, узнемирити, да ће испровоцирати осећања. Она, за која нисмо знали да постоје. И да се после филма нећемо осећати као и пре њега. Код филма нам се највише допада то што нам људи предлажу приче и начине на које приче могу да се испричају. Неко други их је сворио, мушкарац или жена, особе које нам поверавају филм. Ми као људска бића имамо прилику да поделимо искуство са творцем тог дела.

Како објашњавате успехе ваших филмова и код филмских професионалаца и код публике широм света?, упитах потом, а они кажу да је за њих најважније сусретање.

– Сусретање нашег филма и публике. О публици мислимо још док пишемо сценарио, када почнемо снимање, док постављамо камеру у одређени положај. Све је везано за гледаоца, јер он ће бити ту када се филм буде приказивао. Надамо се да ће се у тами биоскопа нешто померити, догодити нешто у свести гледалаца и да се неће осећати исто. Наравно, ми не ударамо гледаоца чекићем у главу, али будимо нешто у њему и он ће у једном тренутку видети свет другачије . Покушавамо да га „натерамо” да размишља на одређен начин, али и да ужива. Желимо да му причинимо задовољство, али истовремено и да га наведемо да мисли.

У размишљању је, дакле, гледаочев спас – констатујем, а Жан-Пјер и Лик Дарден спремно кажу: „Можда је боље рећи – постизање на квалитету спознаје. На боље проведеном времену у биоскопу, на квалитетније проведеном времену”.

Како то квалитетно проведено време изгледа у пракси, показало се током кустендорфске, препуне пројекције њиховог последњег филма „Дечак са бициклом” испраћеног громким аплаузом и то не само од стране студената филма, гостију и новинара, већ и гледалаца који су у Дрвенград стигли из Вишеграда, Ужица, Пожеге, Чачка, Ваљева...На њиховој мајсторској радионици, свака реч слушана је са великом пажњом. Аутори филмова: „Месо”, „Мислим на вас“, „Обећање”, „Розета” , „Син”, „Дете”, „Лорнино ћутање” и „Дечак са бициклом”, у којима се готово натуралистички фокусирају на малог, обичног човека и његове велике, непремостиве проблеме и у којима је живот онакав какав јесте, и ружан и леп, и прљав, често безнадежан, иако је срећа надохват руке, такву пажњу итекако заслужују.

И немачки редитељ Андреас Дрезен, дочекан је овде на Мећавнику, као род рођени. За филм „Заустављен на путу”, премијерно приказан јуче на Кустендорфу, пролетос је освојио победничку награду канског програма „Известан поглед”. Моћан филм. Хуманистички. О умирању као последњем човековом задатку. Филм који потврђује да је Дрезен у праву када кроз судбину свог јунака тврди да не бити сам, када останете сами, можда је добра ствар. Студентских питања упућених Дрезену, било је много...

Такмичарски програм 5. Кустендорфа, у селекцији Дуње Кустурице, понудио је још неколико врло добрих студенстких филмова. Ангажовани италијански филм „Ватромет”, белгијски „Прича о кутији за ручак”, руски „Млин за млевење купуса” и „Марина”, немачки „Празан ход” и мексички „Осмех”, заслужују високе оцене. Српски филмови „Момци, где сте” и „Од пепела”, показали су се као сасвим достојни конкуренти.

У програму „Нови аутори” виђен је шармантан и ведар руски документарац „Балканска звезда” младог руског редитеља Андреја Григорјева, који пружа другачији поглед на живот и дело прослављеног редитеља Емира Кустурице. Филм је сниман у Сарајеву, Кустуричином родном граду, затим у Београду и Прагу, где су о Кустурици говорили његов професор Отакар Вавра (1911-2011) и редитељка Јитка Немцова, а највећи део је урађен на Мокрој Гори током прошлогодишњег Кустендорфа.

У овом програму, у тренуцима када шаљемо овај текст, у току је порјекција филма „Никостратос пеликан” Оливијеа Орлеа у којем Кустурица игра главну улогу. Сутра ће бити виђен први дугометражни играни филм младог италијанског редитеља Едуарда Де Анђелиса – „Приче о моцарели”. Де Анђелис је на првом Кустендорфу освојио награду критике за свој кратки филм „Мистерија и страст Ђина Паћина”, на фестивалу осим Кустурице тада је упознао француске и италијанске продуценте и уз њихову помоћ дошао и до свог играног првенца. Кустендорф га је открио и он се Кустендорфу поново вратио. У томе и јесте главна сврха овог фестивала.