Пршута српски бренд

МАЧКАТ – Популарна "пршутијада", прави празник пршуте, сланине и кобасице, светковина народног умећа и традиције, почела је јуче у Мачкату подно Златибора, срцу производње специјалитета од димљеног меса. Окупили се овде, под пространом сајамском шатром, сви вредни златиборски мајстори румених месних деликатеса, па изнели на дрвене штандове своје мирисне рукотворине. Дошло је на отварање стотине посетилаца, више него икад у седам издања "пршутијаде", да виде и пробају сву ову лепоту. Засвирала труба, запевала изворна песма, кренуло мачкатско празновање које ће трајати целог викенда.

Част да том празнику означи почетак припала је министру за капиталне инвестиције Велимиру Илићу. Аплаузом поздрављен од окупљених, он је казао да му је задовољство што је овде све у знаку једног правог српског бренда, чувене златиборске пршуте, и што је из године у годину на "пршутијади" све више излагача – ове године их је 25, два више него прошле.

– Влада Србије жели да помогне овој регији и ми смо првенствено кренули са градњом инфраструктуре, како путева, тако и трафо-станица, прераде отпадних вода и другог. Управо смо на састанку владе донели одлуку да у четвртак потпишемо уговор о градњи аутопута Хоргош–Пожега. Желимо да модерним путем Златибор повежемо са Београдом, са читавом Европом, и да ово буде веома важан коридор према мору –  рекао је министар Илић, додајући надања да ће идућа "пршутијада" бити организована у хали, где ће се направити трајна изложба ових производа.

Он је, потом, обишао све штандове и разговарао са излагачима, поздрављајући њихов успешан рад.

О значају "пршутијаде" и истинским вредностима овде направљених сувомеснатих производа спремним за извоз у свет, говорили су на отварању и Раде Обрадовић, потпредседник Скупштине Србије, и Душан Пророковић, народни посланик. Присутнима се у име организатора, Скупштине општине Чајетина, обратио Милан Стаматовић, председник те општине. Одржан је и пригодан културни програм, уз песму и игру, као и звуке труба оркестра Дејана Петровића, најмлађег нашег носиоца мајсторског писма.

А о проглашењу најбољих међу изложеним пршутама, сланинама, кобасицама, овчијим стељама, одлучивала је оцењивачка комисија, у којој су били стручњаци са београдског Института за технологију меса и Ветеринарског факултета.

Тај жири је прегледао 122 производа од 25 произвођача који излажу на овом сајму. Општи утисак је веома добар, оценио је председник оцењивачке комисије проф. др Велибор Стојић, квалитет производа је на високом нивоу, још бољи него прошле године. Предњаче говеђа и свињска пршута, као и сланина, док је кобасица, услед новије технологије израде, каже он, мало изгубила на квалитету. Свеукупно, ипак, ово су врхунски производи.

Посебног проглашења најбољих домаћина није било, али су се, судећи по ономе колико је жири доделио великих златних и "обичних" златних медаља за изложене производе, посебно су  истакли Милија Брковић из Качера и Зоран Шопаловић из Мачката. Милији и његовим синовима Николи и Владу су за оно што су изложили припале четири велике златне и две златне медаље, а Шопаловићу две велике златне, две златне и две сребрне медаље.

 По тим признањима уз њих су и Живорад Радојичић, са три велике златне и три златне медаље, Радомир Шопаловић са три велике златне, једном златном и једном сребрном и други.

Најдужу говеђу пршуту донео је и изложио Зоран Шопаловић, од 3,4 метра, као и будимску кобасицу од чак шест метара.

Излагачи су, пред многим посетиоцима, одмах кренули у продају изложеног: говеђу пршуту и свињску печеницу цене 1.100 динара, свињску и овчију пршуту по 1.000, кобасицу 500, сланину од 400 до 800, а стељу 700 динара за килограм.