Битка за име Македоније

Специјално за "Политику"

Скопље, 12. јануара – Државни врх Македоније је у стању приправности пред долазак Метјуа Нимица, изасланика генералног секретара УН и посредника у грчко-македонском спору око имена Републике Македоније у Атини и Скопљу. Нарушена кохабитација између шефа државе Бранка Црвенковског и премијера Николе Груевског померена је у други план јер, барем до сада, није било дилеме око идентичног става у одбрани уставног имена Републике Македоније. Црвенковски је поновио да је "значајно да председник владе и председник државе наступе са истих позиција, усаглашено и координирано, јер би свака разлика, макар и у нијанси, могла бити погрешно протумачена".

Озбиљност којом македонски званичници чекају изасланика ЕУ, последица је информације да је Метју Нимиц у Атину позван "на консултације", те да први пут откад спор траје није извесно са каквом поруком ће стићи у Скопље. У дипломатским круговима у Скопљу се може чути да ће Нимиц у Атини бити упозорен на "нове провокације Скопља". Тако се, наиме, карактерише одлука македонске владе да скопском аеродрому да име "Александар Велики". Званична Атина је тим поводом оштро реаговала, а шеф грчке дипломатије Дора Бакојани је властима у Скопљу поручила да се придржавају Привременог споразума и "избегавју активности које могу бити погрешно схваћене".

Грчка је изричито против сваке (зло)употребе имена Македонија, које је, како понављају у Атини, историјска чињеница у вековном постојању грчке државе. Отуда и противљење да се у имену земље, и не само земље, северног суседа користи географски појам Македонија.

Последњи пут Скопље и Атина су о спору око имена дебатовале у октобру 2005. године, али се ни тада, као ни током десет протеклих година није одмакло од почетног става. Грчка ни под којим условима не пристаје да северни сусед у имену своје државе користи назив Македонија, а званично Скопље не пристаје на промену уставног имена Републике Македоније.