Шарене лоптице на путу око света

Специјално за Политику

Рим – Бриљантан и контроверзан, Демијан Херст (Бристол, 1965) данас је мегазвезда на пољу савремене уметности: његова дела, која се на аукцијама продају по астрономским ценама, присутна су у највећим  храмовима уметности. Херстови радови су натопљени немирима и контрадикцијама нашег времена.

Композиције и инсталације, које користе предмете из свакодневног живота, стварају микрокосмосе изоловане испод стаклених покрова: животиње конзервиране у формалину, анатомска попрсја, муве које се роје око крвавих стрвина... Тема смрти, декаденције, амбигвитет научног и медицинског прогреса,  свет људи и животиња, доминантни су интереси уметника. 

У 11 Гагосјанових галерија, истога дана, 12. јануара, са седиштем у Њујорку, Лос Анђелесу, Лондону, Паризу, Женеви, Атини, Риму и Хонгконгу, отворена је  мултиизложба „The complete spot paintings 1986–2011” на којој је изложено 300 Херстових радова (од укупно 1.500) из јединственог сликарског циклуса, овог пута без застрашујућих морских паса и људских лобања опточених дијамантима. На репертоару су радови, пристигли из око 150 приватних и јавних колекција: од првог до последњег, завршеног ове године, који има скоро 26.000 тачкица и где ниједна боја није поновљена; од најмањег (само један милиметар у пречнику) до највећег (нешто мање од једног метра).

Имајући у виду да је Херст омиљени уметник једног од најмоћнијих колекционара савремене уметности у свету Ларија Гагосјана, Американца  јерменског порекла, кога у артистичким круговима, не без разлога, пословично називају „ајкула“, организација овог глобалног  уметничког маратона под његовим патронатом превише не изненађује.

Изложба је већ два пута организована у Лондону, да би потом била избрисана. „Од првог тренутка, имао сам идеју да започнем једну бесконачну серију. У послу дугом 25 година осећам идеју моје смрти. Раније или касније престаћу да радим „spot paintings”, али, за сада, рад се наставља”, рекао је уметник.    

Приликом отварања изложбе у Гагосјановој римској галерији, директорка Пепи Маркети је објаснила да је свака галерија организовала малу ретроспективу у намери да илуструје еволуцију серије од 1986. до 2011. Платна прекривена обојеним кружићима достижу аукцијске квоте у распону од стотинак хиљада долара до неколико милиона. Вредност зависи од димензија и броја „спотова”, али је независна од чињенице да ли их је урадио или не Демијан Херст. Наиме, после пет својеручних  радова, Херст је почео да даје своје пројекте тиму способних и проверених сликара, који приликом израде морају да поштују одређена правила: обавезна је ручна израда и забрањено је поновити исту боју на платну. Циљ уметника је да код гледаоца створи неку врсту вртоглавице, зато што око не успева да пронађе ниједан ослонац, ниједан оријентир”, нагласила је Пепи Маркети.

„Сада Херст планира  два рада који ће садржавати  један, односно два милиона разнобојних кружића. Биће потребно пет или шест година да се реализују”, додала је. Ипак, оно што је инспирисало Херста за ову дуговечну серију остаје на хипотетичном нивоу: то је вероватно „снукер” – енглески билијар, чији је Херст страствени љубитељ, а можда се ради и о апстракцији његових чувених витрина пуних пилула, које уметник сматра божанством нашег доба.    

Уметник је свој планетарни шоу зачинио и занимљивим конкурсом: ко успе да види све изложбе у различитим седиштима, добиће на поклон потписано уметниково дело са посветом, које можда вреди више од свих, евентуално плаћених, авионских карата.

Ова инвазија шарених лоптица, која је истовремено захватила светске метрополе, представља својеврстан пролог за следећу монументалну  ретроспективну изложбу која ће се у априлу одржати у лондонској Тејт модерн галерији.

Напоменимо да су отварању ове  интерконтиненталне „симултанке“ претходиле (неизбежне) критике и полемике у уметничким круговима. Најчешће примедбе су се односиле на мегаломанску Херстову идеју да све Гагосјанове галерије преплави делима на исту тему, тако ризикујући да западне у репетитивност и непотребну бомбастичност.   

Појединачне изложбе се затварају у различито време: прво на Беверли хилсу 10. фебруара, друге са завршавају 18. фебруара, са изузетком оних у Риму и Атини (10. марта) као и  Женеви где изложба траје до 17. марта.