Живот је сан

Не зна се чему се публика више радовала: још једној представи у режији Слободана Унковског, или повратку чувене драме „Живот је сан” на београдску позоришну сцену. Као што се и аутор, Педро Калдерон де ла Барка, непрекидно враћао том свом делу и писао нове и нове верзије, ни љубитељи театра се, 400 година откако је оно створено, нису заморили од различитих тумачења тог класика.

Како је Унковски изјавио, тај комад је диван и узбудљив, лак за разумевање, али врло тежак за играње, што је пред њега ставило особит изазов. Премијера поставке Унковског одржана је синоћ у Народном позоришту, а бројни Београђани су дошли да виде шта је овог пута замислио македонски редитељ, миљеник домаће публике. Осим искусних театарских звезда попут Предрага Ејдуса и Бориса Комненића, на сцену се попело и двадесетак студената Факултета драмских уметности.

Прича славног дела говори о младићу којег је отац, краљ, затворио плашећи се да му рођени син угрожава живот. Он расте изолован, све док га отац не пусти на само један дан и уступи му престо. Младић се тешко сналази у новој реалности и покушава да схвати шта је сан – цео његов живот проведен иза решетака или краљевска моћ која му је тако ненадано гурнута у руке.