Život je san

Ne zna se čemu se publika više radovala: još jednoj predstavi u režiji Slobodana Unkovskog, ili povratku čuvene drame „Život je san” na beogradsku pozorišnu scenu. Kao što se i autor, Pedro Kalderon de la Barka, neprekidno vraćao tom svom delu i pisao nove i nove verzije, ni ljubitelji teatra se, 400 godina otkako je ono stvoreno, nisu zamorili od različitih tumačenja tog klasika.

Kako je Unkovski izjavio, taj komad je divan i uzbudljiv, lak za razumevanje, ali vrlo težak za igranje, što je pred njega stavilo osobit izazov. Premijera postavke Unkovskog održana je sinoć u Narodnom pozorištu, a brojni Beograđani su došli da vide šta je ovog puta zamislio makedonski reditelj, miljenik domaće publike. Osim iskusnih teatarskih zvezda poput Predraga Ejdusa i Borisa Komnenića, na scenu se popelo i dvadesetak studenata Fakulteta dramskih umetnosti.

Priča slavnog dela govori o mladiću kojeg je otac, kralj, zatvorio plašeći se da mu rođeni sin ugrožava život. On raste izolovan, sve dok ga otac ne pusti na samo jedan dan i ustupi mu presto. Mladić se teško snalazi u novoj realnosti i pokušava da shvati šta je san – ceo njegov život proveden iza rešetaka ili kraljevska moć koja mu je tako nenadano gurnuta u ruke.