Утерују у нигдину

Упркос страхотном снажном загрљају "црне рупе", из којег ни светлост није у стању да умакне, види се исијавање невероватно загрејане материје пре самог усисавања.
Научници доскора нису умели да растумаче зашто она, пре него што заувек нестане, кружи око овог "космичког бездана" као планете око звезда. Нови подаци са свемирског телескопа "Чандра" показују да се унаоколо јавља вртложење које материју, напросто, сатерује у – вечно ишчезнуће.
За "црне рупе" које обасјавају малтене цео космос напослетку се зна како то изводе. Кључну улогу у чудесном "космичком ватромету" има веома моћно магнетско поље.

Черупа звезду

Претпостављало се да више од четвртине свеукупног зрачења, ослобођеног после "Великог праска" у којем је зачет космос, потиче од материје што није скончала у оријашким "црним рупама", укључујући оне у најсјајнијим небеским телима – квазарима. Деценијама су се астрономи мучили да одгонетну како нешто што је невидљиво, најтамније у свеколиком бескрају, избацује толико изобилно зрачење.

Скорашњи икс-снимци поменутог телескопа недвосмислено показују да у Млечном путу "црна рупа" названа GRO J655-40 неумитно черупа оближњу звезду. У међугалактичким размерама речена незасита прождрљивица налази се малтене у нашем дворишту.

На основу ових посматрања, каже Џон Милер са Универзитета Мичиген у Ен Арбору, чији се чланак појавио у часопису "Природа" (Nature), разјасниће се шта чине и како обитавају "црне рупе", чак и у квазарима.

Сама привлачна сила (гравитација) није достатна да натера врели гас на губитак енергије и стропоштавање у бездно. Гасни облаци изгубе део својег момента количине кретања, свеједно да ли у трењу или обртању, пре него што се у бесомучном вртлогу запуте у нигдину. Да тога није, материја би веома дуго облетала око поменутог "космичког усисивача".

Научници су раније замишљали да магнетна узбурканост изазива трење у гасном котуру из чега настаје ветар са спољашњим моментом количине кретања приморавајући гас да упада унутра. Недавна осматрања одбацила су, међутим, наведену заблуду.

Ухваћени кривци

На спектру икс-зрака различитих енергија очигледно је да су брзина и густина струјања из саме црне рупе у сагласју са рачунарским опонашањем у којем је улога привлачења додељена магнетском пољу. Спектрални отисак је једним потезом искључио још две пређашње претпоставке које су узимале у разматрање магнетске струје.

Године 1973. појавила се теоријска замисао да иза сијања гаса упадајућег у "црну рупу" стоји магнетско поље, објашњава Џон Рејмонд из Харвард-Смитсонијен центра за астрофизику у Кембриџу, другопотписани на помињаном научном раду. Након 30 и мало више година нађени су, најзад, уверљиви докази за ову претпоставку.

Новообнародовано дубље разумевање како гутају материју и увећавају се олакшаће истраживачима да боље изуче и остала својства "црних рупа". Попут лекара који желе да схвате узроке болести, а не само њено испољавање, астрономи настоје да појме свакојаке појаве које опажају у космосу.

Као што је умешано у настајање вртлога oко "црних рупа", сличну улогу магнетско поље има, вероватно, и у појави обруча прашине и гаса који окружују младе сунцолике звезде и у стварању готово незамисливо густих неутронских звезда.

Научници верују, дакле, да су ухватили оба кривца, удружена на космичком неделу – непојмљиво снажно привлачење и магнетско поље.

-----------------------------------------------------------

Халапљиво прождирање

Огромне (супермасивне) "црне рупе" крију се у самом средишту сваке галаксије, па и Млечног пута. Маса ових космичких чудовишта достиже од милион до неколико милијaрди наших Сунаца, сабијених у веома малу запремину.

Све што постоји у космосу налази се на јеловнику ових халапљивих прождрљивица: највећма гас, прашина, планете и звезде, чак и необичне посластице у облику тзв. веома згуснутих тела – неутронске звезде, бели патуљци (омање звезде) и ситније рођаке (масе уобичајене звезде).

Ниједна таква гозба не пролази без запомагања, али још нисмо у стању да чујемо те вриске.

НАСА припрема три истоветне летелице (LISA) да полете 2015. године са задатком да сниме космичко комешање звано гравитациони таласи. Тако би ове необичне антене, које ће летети у замишљеном једнокраком троуглу странице пет милиона километара, требало да открију где се у нашој галаксији скрива такав космички усисивач. Очекује се да ће снимити, најмање, девет таквих мрешкања годишње.

У случају крупнијих "црних рупа" околни космички простор је почишћен милионима година раније. Претпоставља се, међутим, да су заостале мање рођаке, неутронске звезде и бели патуљци које она, свакако, покушава да прогута.