Нови терористи

Полиција у Синђијангу, заосталој пустињској области у којој већину становништва чине Ујгури, открила је на падинама Памира, близу авганистанске и пакистанске границе, један логор за обуку исламских терориста и ликвидирала га, саопштило је Министарство спољних послова Кине.

У саопштењу се додаје да је у овој акцији 18 терориста убијено, а 17 заробљено, док се један број њих још налази у бекству. Полиција је идентификовала терористе као припаднике "Исламског покрета источног Туркестана" (ЕТИМ) који, према уверењу кинеских власти, ужива политичку и финансијску подршку Ал каиде Осаме бин Ладена. ЕТИМ, иначе, има за циљ обнову и устројство "Источног Туркестана", државе која је, у легендама, постојала као постојбина Ујгура, народа турског порекла, на простору од Црног мора до Памира, а у пракси само као непризната творевина у Синђијангу од 1944. до оснивања НР Кине 1949.

Ово је први пут после две године, кад су ујгурски терористи подметнутом бомбом разнели један аутобус пун путника и разорили стовариште плина у Урумчију, да су кинески медији јавили о поновним терористичким акцијама у Синђијангу. У међувремену је владало уверење да је тероризам – у тој области, иначе, најчешће повезан са сепаратизмом – био пригушен и успешно осујећиван, иако се слутило да није у потпуности сузбијен.

Сада се испоставља да је, "због још недовољно усавршене контроле на границама", инфилтрација ујгурских терориста из суседних муслиманских земаља (Авганистана, Казахстана, Пакистана и Киргизије) очигледно настављена. Изгледа да се терористичка активност обнавља у "циклусу", после сваке две године, иако су нови терористи млађи и мање искусни од припадника милитантних исламских организација које су у Синђијангу биле најактивније између 1990. и 2000. године.

Заробљени у Авганистану

Исламски покрет источног Туркестана (ЕТИМ) једна је од, према кинеским тврдњама, четрдесетак (!) сепаратистичко-терористичких организација које су некад деловале у Синђијангу, све док већина њих није ликвидирана, у оквиру интензивиране борбе против међународног тероризма након 2000. и у акцијама Шангајске организације за сарадњу, безбедносне формације којој припадају Кина, Русија и четири земље централне Азије. Та организација има, за један од својих најважнијих циљева, борбу против "тероризма, сепаратизма и екстремизма", при чему се, под трећим појмом, најчешће подразумева исламски фундаментализам.

За разлику од неких других милитантних организација, које "Амнести интернешенел" и "Хјумен рајтс воч" не сврставају међу терористе, него међу борце за слободу, људска права или евентуално за самосталну ујгурску државу, ЕТИМ је, и у УН и у америчком Стејт департменту, регистрован као терористички покрет, повезан са Осамом бин Ладеном.

Таква међународна квалификација ЕТИМ-а сматра се великим успехом кинеске дипломатије. Пошто у Синђијангу не праве већу разлику између терориста и сепаратиста, Кинези су са западним, превасходно америчким, "двоструким стандардима" имали више тешкоћа него данас, док Американци нису у Авганистану 2001. заробили триста припадника ЕТИМ-а који су се борили на страни талибана.

Улагања у стандард

После тога, а посебно од приступања Кине међународној антитерористичкој коалицији, и САД и западне организације за људска права прихватају кинеске тврдње да у Синђијангу делују и терористи, иако у исто време верују – какав је, чини се, управо сада случај са открићем терористичког логора на Памиру – да Кинези "преувеличавају" ујгурски тероризам не би ли тако ублажили сопствене оштре мере против ујгурских бораца за људска и мањинска права и за веће грађанске слободе. "Кина користи прилику да, у атмосфери после 11. септембра 2001, прекомерно тврди да су појединци, који шире мирољубиве верске и културне поруке у Синђијангу, терористи који су само променили тактику" – тврди се у једном од последњих заједничких извештаја "Амнести интернешенела" и "Хјуман рајтс воча".

Кинеске власти тврде пак да су инструктори Ал каиде досад обучили преко хиљаду припадника ЕТИМ-а и да се та пракса наставља и после смрти Хасана Махсума, предводника покрета, што логор за обуку терориста на Памиру најбоље доказује. (Махсума су, иначе, убили пакистански војници у заједничким кинеско-пакистанским антитерористичким маневрима, у октобру 2003, на граници између Пакистана и Авганистана). Поред терористичких аката у Синђијангу, као што су убиства лојалних Ујгура, отмице представника власти, подметачине пожара у јавним установама и масовне побуне у граду Јинингу 1997, овом покрету се приписују и подметања експлозивних направа у кинеској амбасади у Анкари и конзулату у Истанбулу, 1997. и 1998, и паљевина кинеског тржног центра у Бишкеку, главном граду Киргизије, 2000.

У Синђијангу је, према попису из 2000, било преко 45 одсто Ујгура, 40,6 одсто Хана и 6,7 одсто Казаха. Сада Ујгури чине, због бржег прираштаја, више од половине од 19 милиона становника. Сви су муслимани сунити и, за разлику од ханске популације, која насељава градове, претежно живе на селу.

Не скривајући досад предузете оштре мере безбедности, власти указују и на велика улагања у привредни развој Синђијанга. Процена је, наиме, да ће виши животни стандард и уважавање верских слобода ослабити ујгурски сепаратизам. За последњих четврт века, од покретања економских реформи, животни стандард на селу у Синђијангу увећао се шеснаест пута, а изграђено је или обновљено око 20.000 џамија. Неразвијена инфраструктура, међутим, још је сметња приливу страних инвестиција, па је Синђијанг и даље "велико острво у недођији".