Џејмс Бонд глуми Литвињенка

Александар Валтерович Литвињенко, сахрањен прошлог месеца у Лондону у херметички затвореном сандуку због тровања полонијумом, оживеће на филмском платну. И то у два филма и једној телевизијској серији.
Његов живот пренеће на велики екран продуцентска компанија глумца Џонија Депа "Инфинитум нихил". Права за снимање по још ненаписаној књизи новинара Алена Коуела, дописника "Њујорк тајмса" из Лондона, купио је "Ворнер брос". Писац ће бити и један од аутора сценарија за шта је смислио и "Лондонград" – "либералну предстражу Русије, туробни град украшен с два јајолика небодера".
Као кандидат за главну улогу, поред Депа, спомиње се и Денијел Крејг, најновији тумач лика славног филмског шпијуна Џејмса Бонда. Могуће је да Крејг глуми Литвињенка у још једном филму. То дело било би снимљено по књизи "ФСБ руши Русију", коју је покојни обавештајац написао уз помоћ Јурија Фељштинског, а објављена је 2001. у Њујорку.

По њој се већ опробао Француз Жан-Шарл Дењо "документарним" филмом "Атентат на Русију", који је изазвао велики политички скандал у тој земљи. Овог пута права за снимање има "Браун ентертејмент", фирма која нема никакве везе с Депом, али је Крејгу понудила главну улогу.

Књигу припрема и Литвињенкова удовица Марина с његовим пријатељем Александром Голдфарбом. Звала би се "Дисидентова смрт: Александар Литвињенко и пропаст руске демократије". Биће написана као политички трилер, а предвиђено је да се појави у мају.

О тровању Литвињенка је наручена и телевизијска серија. Видеће је гледаоци британског Четвртог канала.

Живот пребеглог потпуковника руске обавештајне службе је заиста душу дао за пустоловне филмове. Литвињенко, рођен 1962. у Вороњежу, а умро у Лондону 23. новембра прошле године, од 1988. је контраобавештајац. За њега је јавност први пут чула када је на конференцији за новинаре у Москви оптужио руководство Федералне службе безбедности (ФСБ), једног од наследника совјетског Комитета државне безбедности (КГБ), да му је наложило да изврши противзаконит задатак – да убије, наводно, богаташа Бориса Березовског, који је касније финансирао и филм "Атентат на Русију".

Тада су почели догађаји, стварни или измишљени, од којих се обичном човеку заврти у главу. Литвињенко је проширивао оптужбе, између осталог и да зграде у Москви и Волгодонску нису дигли у ваздух одметнути Чечени, него руски специјалци, ишао је са суђења на суђење и из затвора у затвор, док се 2000. није скрасио у Лондону, иако је, да би био пуштен на слободу, написмено обећао да неће отићи из Русије. Наредне године је добио политичко уточиште у Великој Британији.

Последња афера у коју је био умешан је убиство новинара Ане Политковске. Литвињенко је и за то окривио Кремљ и лично председника Путина.

Шта се стварно догађало с Литвињенком још није разјашњено. Упоредну истрагу воде и Енглези и Руси, који упорно доказују да немају никакве везе, ни с његовом смрћу, ни с оним за шта их је оптуживао.