Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сунцобран против злочина

Сунцобран против злочина
Елизабета Питерс (Фотодокументација "Политике")

Текст који следи биће посвећен једном чудесном свету снажних, независних, паметних, духовитих, те с тога неодољивих жена. А такве су неодољиве искључиво у литератури, у реалном животу пре могу рачунати на то да ће мушкарци зазирати од њих.

Слично је и са креаторком тог чудесног света, сада већ времешном Барбаром Мерц, докторком египтологије, која живи усамљеничким животом на фарми у Мериленду, окружена псима, мачкама, измишљеним писцима под чијим именима пише и јунакињама својих шездесет пет романа.

Под својим именом, Барбара Мерц, објавила је више књига и стручних публикација посвећених египатском културном наслеђу. Затим се, као Барбара Мичелс, што је њен први псеудоним, јавља као писац историјских љубавних романа са елементима фантастике, које, признајемо, нисмо читали.

На крају (али на првом месту), као Елизабет Питерс, што јој је други псеудоним, творац је три серијала што су јој и донела светску славу. А у свакоме од њих још је по једна снажна, независна, паметна, духовита жена која из романа у роман разрешава различите мистерије и злочине.

У наставку...

Жаклин Кирби, бивша библиотекарка, а сада позната списатељица љубића и ′не својом кривицом′ детективка, јунакиња је серијала који је Елизабети Питерс 1989. после шест номинација донео Agatha Award, велику годишњу награду за најбољи криминалистички роман у коме нема секса ни претераног насиља, именовану, наравно, по непоновљивој Агати Кристи.

Вики Блис иза младе заносне плавуше са облинама крије професорку историје уметности, која у ′свом′ серијалу разоткрива различите злочине у свету уметности, уз помоћ (и упркос) свог ′драгана′, Џона Трегарта – интернационалног крадљивца уметнина.

И на крају, али опет на првом месту, ту је Амелија Пибоди, хероина ′египтолошког′ серијала, читаоцима најдражег, којим Барбара Мерц, алијас Елизабет Питерс, на најлепши начин одужује дуг професији за коју се школовала, али се никада није њоме бавила – археологији.

Шта свака жена увек мора да има при руци? "Нож и револвер, чутурицу са водом и флашу брендија, свећу и шибице у непромочивој кутији, свеску и оловку, иглу и конац, компас, маказе, прибор за прву помоћ и клупко канапа за везивање злочинаца", одговорила би вам Амелија Пибоди ако бисте њу питали за савет. Помало непрактично, нарочито ако живите у викторијанској ери. Због тога је Амелија Пибоди испрва у своје археолошке мисије носила појасеве специјалне израде у које су све те обавезне ситнице могле да се спакују. Да би касније, као и свака сифражеткиња тога доба која држи до себе, обукла и дотад незамисливо – хаљине са пуно џепова! Не заборавимо ни њену ′последњу линију одбране′, сунцобран, чији јој је оштар врх у многим авантурама спасао живот.

Како је све почело?

Управо романом "Крокодил на пешчаном стубу", који је пре извесног времена објавила и на српском издавачка кућа "Моно и Мањана". Поставши богата наследница, Амелија Пибоди полази на путовање, али не у потрази за монденским проводом, што би било логично, већ трагом својих интересовања, историје и археологије. У Риму упознаје Евелин Форбс, изиграну и напуштену од љубавника и презрену од породице. Увек на страни женских слобода, Амелија запошљава Евелин као дружбеницу и заједно путују у Египат. Где Амелија доживљава љубав на први поглед – заљубљује се у пирамиде. Додуше, девојке срећу и браћу Емерсон, Валтера, филолога, и Редклифа, археолога. Амелија и Редклиф се не подносе, а како би друкчије ′све почело′, на страну мумије које су ′проходале′ и слични мистериозни догађаји, за које Амелија сасвим исправно сматра да раде о глави њеној пријатељици. Те мора да се умеша... Да би крај романа оставио Амелију – у другом стању!

Оно што ће, надамо се, и наши читаоци сазнати у наставку серијала јесте да је Амелија родила сина – Рамзеса! Који осим различитих ′фараонских′ одлика, због којих је и добио надимак, носи и сво наслеђе својих у најмању руку ексцентричних родитеља. Усваја и Нефретете IV, енглеску девојчицу чији су родитељи настрадали у Западној пустињи. Рамзес и Нефретете предводе другу генерацију породице необичних енглеских археолога и бораца за једнакост међу половима и нацијама, који заједно са Амелијом и њеним мужем током прве половине ХХ века доживљавају невероватне авантуре по Египту и Средњем истоку. Укратко, уколико и наставак серијала буде преведен, домаћи читаоци ће уживати у једној старо-новој Агати Кристи, додатно оплемењеној до перфекције разрађеним ликовима и оном добром дозом хумора без које се сваки кримић, макар и са одличним заплетом, с правом назива ′петпарачком литературом′.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.