Обама за праведнију САД

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Традиционално званично обраћање нацији на почетку нове године, председник Барак Обама је, говорећи пред оба дома Конгреса, судијама Врховног суда, члановима владе и специјалним званицама, искористио и да започне своју кампању за други мандат и повуче црту између себе и могућег републиканског изазивача.

Његова беседа, реторички, као и досад, ефектно изнета, готово једнодушно је оцењена као популистичка. Била је такође и оптимистичнија него пређашње, са главном поруком да „Америка постаје све јача” и да је нација данас у знатно бољем стању него што је била кад је он пре три године преузео извршну власт.

Главна порука је била у складу са идеологијом његове Демократске партије: да се владина овлашћења искористе за ублажавање растућих економских неједнакости које су нарочито прошле године, захваљујући, између осталог, и покрету „Окупирај Волстрит”, постале важна политичка тема и главна линија подела између две партије на америчкој политичкој сцени.

Поново је одбацио оптужбе конзервативаца да промовише „класни рат”, тврдећи да само жели да сви имају једнаке шансе. Ситуацију је описао као избор између стања у којем „све мањи број људи пролази заиста добро док растући број Американаца једва саставља крај са крајем – и ситуације у којој „свако добија фер шансу”.

Према оцени либералног „Њујорк тајмса”, био је то говор „осмишљен да покаже председника још заинтересованог да влада и лидера који интересе америчке средње класе ставља у врх своје агенде”.

Често је прекидан аплаузима и овацијама, али у ТВ преносу се видело да на ногама аплаудирају само његови, док су републиканци то чинили из куртоазије, седећи.

Редак моменат заједничких овација био је када је Обама, на путу ка говорници, пришао конгресменки Габријели Гифордс из Аризоне, која је пре тачно годину дана чудесно преживела атентат, иако јој је метак прошао кроз део мозга, загрлио је и у том положају остао десетак секунди. Гифордсова је најавила своју оставку, да би се посветила рехабилитацији.

Једна од централних тема говора био је и порески систем, за који Обама већ дуго тврди да неправедно фаворизује богате. Случајном подударношћу, имао је врућ пример за то: дан пре беседе његов могући изазивач на председничким изборима Мит Ромни, обелоданио је своју пореску пријаву која показује да је на приход од 20 милиона долара прошле године платио порез од само 15 одсто – по двоструко мањој стопи него што се опорезују плате већине Американаца.

Обама се поново заложио за увођење „Бафетовог правила” – названог по Ворену Бафету, данас најбогатијем Американцу – по којем би они који зарађују више од милион долара годишње држави давали најмање 30 одсто од тога, док би приходи мањи од 250.000 годишње (по породици), били изузети од повећања дажбина.

Да би ово поентирао, Обама је на галерији, као гошћу прве даме, имао секретарицу Ворена Бафета, старију госпођу, за коју њен шеф тврди да на своју плату порез плаћа по већој стопи него он на своје милијарде.

Међу гошћама је била и Лорен Пауел Џобс, удовица Стива Џобса, прошлог октобра преминулог суоснивача и главног директора „Епла”, једне од највећих и најпрофитабилнијих америчких компанија. Њу су камере зумирале кад је Обама говорио о подстицајима које ће држава понудити корпорацијама које производњу измештену у Кину и другде врате у Америку. „Епл” је међутим погрешан пример, судећи према недавном истраживању „Њујорк тајмса” које је показало да на домаћем терену ни теоретски није могуће постићи ефикасност и продуктивност која је достигнута у Кини.

Обама је мало говорио о спољној политици, која му је јача страна, поменувши само операцију ликвидације Осаме бин Ладена, као пример да је све могуће када се ради тимски. То је била само једна од пацки републиканцима, чија опструкција у Конгресу блокира многе његове иницијативе.

Као пример успешне индустријске политике, навео је васкрс домаће аутомобилске индустрије, која је пре три године од колапса спасена финансијским инјекцијама његове владе. Позвао је и на већу самодовољност у енергији, похваливши се да је за његовог мандата Америка постала „Саудијска Арабија природног гаса”. Све у свему, током једносатне беседе, порезе је поменуо 34 пута, а запошљавање 32 пута, наговештавајући шта ће бити главне теме изборне кампање.

Обамин тренутни рејтинг је солидних 48 одсто, далеко мањи од 65 колико је имао у првим недељама после инаугурације, али и бољи од најнижег, 40 одсто, из јесени 2010.

Његов главни предизборни проблем је незапосленост од 8,5 одсто – на списковима бироа за запошљавање је 13,1 милион Американаца – и то је препрека коју досад није успео да прескочи ниједан председник модерне ере који тражи други мандат.

Републиканци су, такође по традицији, одмах реплицирали са друге говорнице Конгреса. У њихово име то је овога пута учинио гувернер Индијане Мич Денијалс, поручујући да „ми никад нећемо прихватити да смо нација оних који имају и оних који немају, увек ћемо бити нација оних који имају и оних који ће имати”. Председнику је замерио и на сталним настојањима „да нас подели”.

----------------------------------------------

Препад командоса на пирате у Сомалији

Вашингтон – Амерички командоси извршили су у уторак хеликоптерски препад на једну базу пирата у Сомалији, ослободивши у тој акцији двоје таоца, једну америчку држављанку и једног Данца. Девет пирата је убијено, а непознати број заробљен. Операцију је, како је саопштено из Беле куће, као врховни командант, одобрио председник Обама. Тиме је разрешена загонетна Обамина напомена министру одбране Леону Панети, коме је пре обраћања нацији добацио „Добро обављен посао”. Обама ово међутим није поменуо у свом говору.