Немамо менаџера, a и не нудимо се

Један од најпопуларнијих хрватских бендова ТБФ наступиће вечерас у београдском Дому омладине. У сали „Американа”, ови момци из Сплита представиће последњи албум „Pistaccio metallic”, али и хитове са претходна четири диска.

Бенд ТБФ (пуно име гласи „The Beat Fleet”) основан је 1990. године. Тренутно су један од најтраженијих састава на просторима бивше Југославије, а српска публика их је већ упознала на фестивалима „Тренчтаун” и „Егзит”. Ово ће бити њихов први велики самостални наступ у Београду. До сада су свирали у клубу „Академија”, и на рођендану Ем-Ти-Вија, али концерт у Дому омладине биће, како каже певач групе Младен Бадовинац, онај прави.

– Жао ми је што се то тек сад дешава, али од почетка каријере функционишемо другачије од осталих, немамо менаџера и нисмо се „нуткали”. То је свих ових година функционисало у Хрватској, Босни и Словенији и било је сасвим природно да ће се то догодити и у Србији. А и ми смо „ленштине”. Ево тек сад нам је издавач отворио страницу на Фејсбуку, па ћемо се ваљда активирати на Интернету.

Албум „Pistaccio metallic” је тренутно најпродаваније издање у Хрватској и на то су поносни. Интересантан наслов диска „Pistaccio metallic”, признаје наш саговорник, не значи ништа.

– Када смо радили нови албум, променили смо бубњара, издавачку кућу, а и сами смо продуцирали материјал. Нисмо имали никакав концепт, а када је дошло пет до 12, ухватили смо се за главу, јер свака песма је била за себе, и музички и текстуално. А гитариста је имао неку стару, ружну гитару, која је пистаћо металик зелене боје. Када је изговорио те две речи, то нам се учинило савршеним за наслов албума. Баш баш та дречава боја на омоту диска „вришти” и довољна је да скрене пажњу људима да послушају песме.

Када су ТБФ почињали, нису се ничему надали, нити су имали било какав план. Како и би када је хипхоп, као жанр, у Хрватској тада био одбациван, истиче Бадовинац.

– Пуно смо зидова и предрасуда морали да срушимо. Када смо направили прву песму, знао сам да је то добро. Интересантно је да 90 одсто наше публике уопште не слуша реп, али нас обожава. Ми нисмо ни реп, ни рок бенд, већ нешто између. Знам само да смо с годинама постали добри извођачи, јер смо преболели све дечије болести. За нас је и данас велико изненађење колико смо публике привукли и дивно је што толико људи различитих годишта и друштвених миљеа ужива у нашој музици. Ми смо задовољни, јер доста свирамо, а и можемо од тога нормално да живимо.