Nemamo menadžera, a i ne nudimo se

Jedan od najpopularnijih hrvatskih bendova TBF nastupiće večeras u beogradskom Domu omladine. U sali „Amerikana”, ovi momci iz Splita predstaviće poslednji album „Pistaccio metallic”, ali i hitove sa prethodna četiri diska.

Bend TBF (puno ime glasi „The Beat Fleet”) osnovan je 1990. godine. Trenutno su jedan od najtraženijih sastava na prostorima bivše Jugoslavije, a srpska publika ih je već upoznala na festivalima „Trenčtaun” i „Egzit”. Ovo će biti njihov prvi veliki samostalni nastup u Beogradu. Do sada su svirali u klubu „Akademija”, i na rođendanu Em-Ti-Vija, ali koncert u Domu omladine biće, kako kaže pevač grupe Mladen Badovinac, onaj pravi.

– Žao mi je što se to tek sad dešava, ali od početka karijere funkcionišemo drugačije od ostalih, nemamo menadžera i nismo se „nutkali”. To je svih ovih godina funkcionisalo u Hrvatskoj, Bosni i Sloveniji i bilo je sasvim prirodno da će se to dogoditi i u Srbiji. A i mi smo „lenštine”. Evo tek sad nam je izdavač otvorio stranicu na Fejsbuku, pa ćemo se valjda aktivirati na Internetu.

Album „Pistaccio metallic” je trenutno najprodavanije izdanje u Hrvatskoj i na to su ponosni. Interesantan naslov diska „Pistaccio metallic”, priznaje naš sagovornik, ne znači ništa.

– Kada smo radili novi album, promenili smo bubnjara, izdavačku kuću, a i sami smo producirali materijal. Nismo imali nikakav koncept, a kada je došlo pet do 12, uhvatili smo se za glavu, jer svaka pesma je bila za sebe, i muzički i tekstualno. A gitarista je imao neku staru, ružnu gitaru, koja je pistaćo metalik zelene boje. Kada je izgovorio te dve reči, to nam se učinilo savršenim za naslov albuma. Baš baš ta drečava boja na omotu diska „vrišti” i dovoljna je da skrene pažnju ljudima da poslušaju pesme.

Kada su TBF počinjali, nisu se ničemu nadali, niti su imali bilo kakav plan. Kako i bi kada je hiphop, kao žanr, u Hrvatskoj tada bio odbacivan, ističe Badovinac.

– Puno smo zidova i predrasuda morali da srušimo. Kada smo napravili prvu pesmu, znao sam da je to dobro. Interesantno je da 90 odsto naše publike uopšte ne sluša rep, ali nas obožava. Mi nismo ni rep, ni rok bend, već nešto između. Znam samo da smo s godinama postali dobri izvođači, jer smo preboleli sve dečije bolesti. Za nas je i danas veliko iznenađenje koliko smo publike privukli i divno je što toliko ljudi različitih godišta i društvenih miljea uživa u našoj muzici. Mi smo zadovoljni, jer dosta sviramo, a i možemo od toga normalno da živimo.