Непознате коалиције

Преговори о формирању будуће владе могли би да буду тешки и компликовани, а најпожељнији партнери Демократске странке Србије су странке са којима је ДСС успешно сарађивала у досадашњој влади и предизборној кампањи, рекао је потпредседник ДСС Владета Јанковић. Он је додао да се о саставу кабинета може озбиљно разговарати тек након избора.
"Ми начелно одбијамо да се изјаснимо када је реч о питању са ким бисмо радије у коалицију, са Демократском странком или са Српском радикалном странком, поготово што се оно понавља са, рекло би се, недобронамерном упорношћу. Ми то осећамо као неразумљив притисак на једну странку која је током петнаестогодишњег деловања доказала ко је и шта је, односно шта се од ње у политичком животу може очекивати. Нека се легитимишу и изјашњавају ови новоформирани, а за ДСС зна свако ко хоће да зна", казао је он.

Јанковић је рекао да најављени предлог специјалног изасланика УН за статус Косова Мартија Ахтисарија не би смео да отежа споразумевање о формирању нове Владе Србије, јер је "реч само о предлогу".

"Тај предлог мора добити сагласност Контакт групе, мора бити предочен и Београду и Приштини, мора послужити као предложак за наставак преговора, па тек после тога изићи пред Савет безбедности УН. У сваком случају, убеђен сам да ће влада бити формирана пре завршетка тог процеса", рекао је Јанковић.

Он је казао да српске власти за сада не знају када ће им Ахтисари представити свој предлог, као и да се до сада показало да везивање за било какве рокове има само штетне последице.

Према његовим речима, све упућује да Кина и Русија неће одустати од својих принципијелних ставова када је реч о приступу косовском проблему, а то је да решење мора бити у складу са међународним правом и Повељом УН, а прихватљиво за обе стране.

Јанковић је казао да би најгоре решење било евентуално једнострано проглашење независности Косова, после којег би уследила појединачна билатерална признавања, за чим би могле да посегну поједине земље.

Потпредседник ДСС је казао да су, чак и за случај да дође до такве тешко замисливе ситуације, "екстремни и неразумни" ставови према којима би требало прекинути дипломатске односе са државама које би признале независност Косова.

Заоштравање у размени критика између ДСС и ДС након кандидовања Божидара Ђелића за премијера, сматра Јанковић, не би морало да умањи могућност постизборних договора две странке.

"Не видим да таква размена аргумената, оптужби и контраоптужби може или би требало да угрози евентуалне будуће разговоре међу рационалним људима. Када су виши интереси у питању, појединачне и страначке сујете морају да буду потиснуте у други план", оценио је.

"Природно је да се у размени ватре током предизборне кампање, поготову када она уђе у завршну фазу, користе и оруђа већег калибра, али је битно да се при томе не клевеће и не лаже. У случају Ђелића, ДСС не види ништа погрешно у томе да јавност, пре него што одређеном политичару и странци која га је кандидовала поклони поверење, буде поуздано обавештена о једном случају који даје повода за резерве и сумње", навео је он и додао да за тврдње ДСС није тешко предочити доказе, на којима инсистира Борис Тадић.

Према Јанковићевим речима, ти докази су садржани у записницима са седница претходне владе, из којих се може видети да влада није одлучивала о исплати 40 милиона евра из буџетских резерви Богољубу Карићу, већ да је ту одлуку, два дана после спровођења у дело, само "примила на знање".

Упитан да ли у предизборној кампањи има изношења ставова које не одобрава, Јанковић је навео најаву председника Тадића да ће, у случају изборне победе ДС, државну политику водити он, док ће премијер "бринути о економији".

"Тако нешто је у потпуном нескладу са словом Устава, који изричито одређује да политику земље утврђује и води влада, и нико други", рекао је он.

На питање због чега испуњавање међународних обавеза и завршетак сарадње са Хашким трибуналом није истакнуто на листи приоритета, он је одговорио да се то подразумева, као и да је ван спора да завршетак сарадње са Хагом представља услов за наставак преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању.

Потпредседник ДСС-а је навео да би, ако се у Србији реформе наставе овим темпом и ако се сачува садашњи стабилан тренд општег напретка, Србија реално могла да буде пуноправни члан ЕУ можда већ 2012. године. (Бета)