Скијање у пустињи

Од нашег специјалног извештача
ДУБАИ, јануара – Од седам емирата удружених 1971. године у једну државу највећи процват и дубоке промене доживео је Дубаи, иако лежи на мањим резервама нафте него суседни Абу Даби, званична престоница Уједињених Арапских Емирата. Ширећи се невероватном брзином на све четири стране пустињске обале Персијског залива и стремећи у вртоглаве висине прочуо се у свету и по фасцинантним грађевинама које, по замисли власника земље пребогате "црним златом", треба да парирају светским чудима.

Град са преко три милиона становника, који годишње посети на милионе туриста, махом из исламских држава, али све више и из Европе и Америке, дању одзвања од силне буке тешких машина са градилишта на којима се ради и ноћу, али у тишини и под светлима.

Испреплетан видљивим контрастима истока и запада на сваком кораку, бисер Блиског истока са космополитским срцем, какав надимак је већ стекао, све теже одржава баланс између очигледне опчињености облакодерима и традиционалне арапске архитектуре. Све, међутим, одише у ритму ислама, без обзира на то што се точи алкохол у ресторанима и баровима, што у самопослугама могу да се купе свињски производи и што муслиманке возе брза кола у црним абајама испод којих вири џинс.

Једро – икона Арапског залива

Шеик Мохамед бин Рашид ал Мактум, потпредседник државе, премијер и владар Дубаија, попут недавно преминулог брата кога је наследио прошле године, вешто користи предности бесцаринске зоне и обилно подржава развојни бум града који је данас оно што је био Шангај: огромно градилиште где је, по писању "Њузвика", запослена готово четвртина свих грађевинских кранова на свету. Око џиновских скаламерија раде армије сезонских радника из Индије, Пакистана, са Филипина…,  висећи 24 часа по скелама, па није ни чудо што се, кажу, један спрат завршави за три па и мање дана.

Чак и летимичним погледом с леве или десне стране неке саобраћајнице из најновије мреже широких путева, са по пет трака у оба смера, око срца града – нема, међутим, ни једног подземног или надземног прелаза на другу страну – види се да је свака нова зграда, кула или солитер другачијег изгледа, облика и боје.  Фантастичне градитељске замисли бројних архитеката из Европе, Аустралије и са Блиског истока, реализоване уз гомиле пара, напросто заустављају дах. Не зна се шта изгледа моћније: Емиратске куле, два  највиша облакодера у Дубаију (пословни део висок је 355 метара, а хотел 305) "близанци" дизајнирани у идентичном ултрамодерном стилу – личе на мобилне телефоне – зграда Привредне коморе, у плавим стакленим плочама са златним орнаментима поред које је још велелепнија Национална банка Дубаија или 153 метара високи солитер Дусит Дубаи, у облику слова Y.

Овој листи припада и започети огроман хотелско-стамбени комплекс Џумаира  пројектован у облику палме, чије богате крошње начичкане луксузним апартманима и становима са вртовима и унутрашњим базенима леже на води арапског залива. 

Или, рецимо, најновије чедо града, врхунац најмодерније технологије грађења и материјала, кварт Емарс Даунтаун Бурџ Дубаи, вредан 73 милијарде арапских дирхама. Биће кажу, готов до 2008. године, а у самом центру имаће зграду без премца, највишу на свету, са преко 90 спратова. 

Туристе, и поред тога, и даље магнетски привлачи чувени Бурџ ал Араба, који ноћу на свака три минута другачије светли и који је резервисан само за повлашћене. Тај најлуксузнији хотел на свету, са пет звездица, чим је завршен 1999. године проглашен је за икону и заштитни знак Дубаија али и читавог арапског залива.  Виши од Ајфелове куле, а 60 метара нижи од Емпајер стејт билдинга има 202 раскошно намештена дуплекс апартмана и ресторане на самом врху, али и доле испод воде, обликован је као велико једро укопано 40 метара дубоко у вештачко острво. Све што у њему сија, прича се, право је злато.

Астрономске цене изазивају исту ону вртоглавицу као кад су Андре Агаси и Роџер Федерер одиграли једну партију на огромном хотелском хелиодрому уочи Тениског турнира у Дубаију и када су лопте са 28. спрата падале на све стране доле у воду.

Снег као врхунска атракција   

Највећа атракција града, који је од скромног насеља чији су се становници бавили рибарењем, трговином датулама и сушеним рибама, за непуних педесетак година израстао у модерну туристичку оазу и значајан регионални бизнис центар, јесте без премца бајковити скијашки центар где се на дебелим наслагама вештачког снега сасвим нормално скија, санка, грудва и где на ниским температурама мрзну руке, нос и образи. У облику тубе, масивни металносиви кров покрива пет скијашких стаза на висини од 400 метара, жичару и забавни парк. Ски Дубаи је први и јединствен на Блиском истоку. Домаћини га нашироко рекламирају као најхладнији кутак са преко 6.500 тона снега у топлом Дубаију.

У њега се улази из једне од три у другачијој боји повезане зоне луксузног трговинског центра Емирати где је смештено преко 430 радњи, ресторана, огроман биоскоп, двоспратни забавни кутак, магични планет… Предњим део је у стаклу тако да кроз њега сасвим лепо може да се види парче зимске чаролије са декором од зелених јелки, пингвинима и снешко белићима. Сваки корак, сат и услуга на белој леденој површини плаћа се умереним ценама и ту се изнајмљује буквално све што је потребно: од обавезне зимске градаробе, преко скија, обичних и електричних санки, до учитеља скијања за приватне и групне часове. Нуде се и полисе осигурања у случају неспретног пада или било које друге повреде на снегу.

И док се с друге стране стакла у љупком ресторану звучног имена "Сент Мориц" седи у кратким рукавима и шортсевима, једе сладолед и пије хладна лимунада Ски Дубаи делује напросто нестварно: колико за ово поднебље толико и међу потомцима Бедуина.