Камено банкарско доба

Без обзира на то што неки политичари у жару беспоштедне борбе за цензус покушавају грађанима да објасне како се добро живи са просечном платом од 22.000 динара, да имамо: стабилан девизни курс, ниску стопу инфлације, висок раст друштвеног производа и до сада незабележен прилив страних инвестиција – грађани поучени вишегодишњим искуством, више не наседају на јефтине предизборне "фазоне и форе".

Судећи према истраживањима јавног мњења "Стратеџик маркетинга" и Центра за инвестиције и предузетништво, степен економске обесправљености грађана Србије настао у процесу транзиције је веома забрињавајући. Наравно да финансијски консултанти не могу да дефинишу теме попут депресије, меланхолије и безнађа, али, ако само и овлаш "бацимо око" на економски положај и очекивања обичног света, склон сам да помислим да би неко морао дебело да одговара што је Србима данас, осим озбиљне промене економског вођства, потребан и експертски тим психоаналитичара! Довољни су следећи подаци из поменутог истраживања: чак 92 одсто испитаника не поседује ни акције ни обвезнице, док 72 одсто грађана сматра да је примарни интерес пословних банака богаћење на терет грађана и привреде. Али, ту се "црни талас" очекивања не зауставља: 79 одсто анкетираних верује да ће, уколико дође до бесплатне поделе акција најбољих српских компанија, вредност датих акција бити утврђивана у корист финансијских моћника, а на штету грађана. Ову упозоравајућу статистику допуњава податак да 59 одсто њих уопште не зна шта представља Национални инвестициони план, а чак 76 процената верује да ће средства бити улагана према – интересима политичара!

Мало је оних експерата, препознатљивих по томе што вербално обожавају струку, а презиру политику, који су дали одговоре на конкретна питања. Предизборна кампања утемељена на причи о стабилном банкарском систему, девизном курсу и националном инвестиционом плану, била би крајње симпатична да грађани и привреда већ неколико година не плаћају највећу цену капитала у региону и на тај начин врше континуирано преливање капитала из сектора привреде у банке и друге финансијске институције. До сада је незабележено у земљама транзиције да банка у својој првој години рада заради нето десет одсто на уложени капитал. Ако сте и помислили да се ова прича дешава у Парагвају, расаните се. То је могуће само у Србији!

Банкарски систем Србије сачињавају углавном банке које послују у више земаља Европске уније и Балкана, стога оне по међународним стандардима морају бити стабилне финансијске институције.

Кад је реч о пословним банкама, од кључне важности је какву врсту услуга оне нуде грађанима и привреди. 

Једна просечна банка својим клијентима у ЕУ нуди преко две стотине банкарских услуга. Наше банке основане од стране европских банака за сада нашим грађанима и предузећима могу понудити текући рачун, кредит, гаранцију, акредитив... Углавном, услуге које су нам познате већ педесетак година.

Истраживања показују да 64 одсто анкетираних грађана од банкарских услуга користи само отварање и вођење текућег рачуна, а чак 31 одсто не користи никакве банкарске услуге.

Разлоге за овако оскудан инструментариј финансијских производа лежи у потпуно неразвијеној и запуштеној инфраструктури тржишта новца и капитала, тако да из угла модерне банкарске праксе, банке нису у могућности да примене ефикасне механизме управљања својом активом и пасивом, што доводи до овако конзервативне понуде према клијентима. Дакле, добро дошли у камено банкарско доба и екстремне профитне стопе.

Што се цене датих услуга тиче, ту смо апсолутно без конкуренције у региону. Цена кредита за обртна средства и потрошачких кредита за грађане је преко 20 одсто на годишњем нивоу. Из угла пословног ризика, овако високе каматне стопе немају никакво оправдање, јер је степен финансијске дисциплине у погледу измирења обавеза по кредитним аранжманима грађана и привреде на светском нивоу! Према подацима НБС, 93,7 одсто грађана и 91,9 одсто предузећа уредно измирује сва потраживања из кредитних односа. Срби су толико дисциплиновани у враћању кредита, да понекад помислим да смо, заправо, даљи рођаци Немаца.

Велике "заслуге" за ово регионално лидерство припадају НБС и Министарству финансија, јер, да би се одржала популистичка политика велике јавне потрошње, оправдао кукавички однос према реструктуирању јавног сектора и запуштеност инфраструктуре тржишта капитала и његових институција, наши стручњаци су посегли за рестриктивном монетарном политиком, како би учинили динар веома скупим, сузбили раст инфлације и девизног курса и на тај начин задржали монетарну стабилност. Наравно, док не прођу избори.

У прилог овој тврдњи навешћемо само неке податке. Народна банка Србије је закључно са 30. новембром 2006. године на име откупа благајничких записа платила камату пословним банкама преко сто милиона евра (просечна каматна стопа на благајничке записе у 2006. години је 18,9 одсто и стога не чуди што ниједна домаћа компанија или грађани не могу добити кредит по нижој стопи). Буџет Републике Србије је по основу издавања и продаје краткорочних обвезница (министар треба да објасни зашто је издавао краткорочне обвезнице када је буџет у суфициту) пословним банкама платио камату од 18,5 милиона евра.

Ако се настави са оваквом економском политиком, волео бих да видим шта ће бити са динаром из спота Лазе Ристовског. Бојим се да ће потпуно кородирати. Није тешко ући и изаћи из банке са кредитом у џепу, а онда га вратити негде око 3.007. године! Осим ако нам до 21. јануара министар финансија у оставци не понуди и – еликсир за вечни живот.

Директор Центра за инвестиције и предузетништво