Kameno bankarsko doba

Bez obzira na to što neki političari u žaru bespoštedne borbe za cenzus pokušavaju građanima da objasne kako se dobro živi sa prosečnom platom od 22.000 dinara, da imamo: stabilan devizni kurs, nisku stopu inflacije, visok rast društvenog proizvoda i do sada nezabeležen priliv stranih investicija – građani poučeni višegodišnjim iskustvom, više ne nasedaju na jeftine predizborne "fazone i fore".

Sudeći prema istraživanjima javnog mnjenja "Stratedžik marketinga" i Centra za investicije i preduzetništvo, stepen ekonomske obespravljenosti građana Srbije nastao u procesu tranzicije je veoma zabrinjavajući. Naravno da finansijski konsultanti ne mogu da definišu teme poput depresije, melanholije i beznađa, ali, ako samo i ovlaš "bacimo oko" na ekonomski položaj i očekivanja običnog sveta, sklon sam da pomislim da bi neko morao debelo da odgovara što je Srbima danas, osim ozbiljne promene ekonomskog vođstva, potreban i ekspertski tim psihoanalitičara! Dovoljni su sledeći podaci iz pomenutog istraživanja: čak 92 odsto ispitanika ne poseduje ni akcije ni obveznice, dok 72 odsto građana smatra da je primarni interes poslovnih banaka bogaćenje na teret građana i privrede. Ali, tu se "crni talas" očekivanja ne zaustavlja: 79 odsto anketiranih veruje da će, ukoliko dođe do besplatne podele akcija najboljih srpskih kompanija, vrednost datih akcija biti utvrđivana u korist finansijskih moćnika, a na štetu građana. Ovu upozoravajuću statistiku dopunjava podatak da 59 odsto njih uopšte ne zna šta predstavlja Nacionalni investicioni plan, a čak 76 procenata veruje da će sredstva biti ulagana prema – interesima političara!

Malo je onih eksperata, prepoznatljivih po tome što verbalno obožavaju struku, a preziru politiku, koji su dali odgovore na konkretna pitanja. Predizborna kampanja utemeljena na priči o stabilnom bankarskom sistemu, deviznom kursu i nacionalnom investicionom planu, bila bi krajnje simpatična da građani i privreda već nekoliko godina ne plaćaju najveću cenu kapitala u regionu i na taj način vrše kontinuirano prelivanje kapitala iz sektora privrede u banke i druge finansijske institucije. Do sada je nezabeleženo u zemljama tranzicije da banka u svojoj prvoj godini rada zaradi neto deset odsto na uloženi kapital. Ako ste i pomislili da se ova priča dešava u Paragvaju, rasanite se. To je moguće samo u Srbiji!

Bankarski sistem Srbije sačinjavaju uglavnom banke koje posluju u više zemalja Evropske unije i Balkana, stoga one po međunarodnim standardima moraju biti stabilne finansijske institucije.

Kad je reč o poslovnim bankama, od ključne važnosti je kakvu vrstu usluga one nude građanima i privredi. 

Jedna prosečna banka svojim klijentima u EU nudi preko dve stotine bankarskih usluga. Naše banke osnovane od strane evropskih banaka za sada našim građanima i preduzećima mogu ponuditi tekući račun, kredit, garanciju, akreditiv... Uglavnom, usluge koje su nam poznate već pedesetak godina.

Istraživanja pokazuju da 64 odsto anketiranih građana od bankarskih usluga koristi samo otvaranje i vođenje tekućeg računa, a čak 31 odsto ne koristi nikakve bankarske usluge.

Razloge za ovako oskudan instrumentarij finansijskih proizvoda leži u potpuno nerazvijenoj i zapuštenoj infrastrukturi tržišta novca i kapitala, tako da iz ugla moderne bankarske prakse, banke nisu u mogućnosti da primene efikasne mehanizme upravljanja svojom aktivom i pasivom, što dovodi do ovako konzervativne ponude prema klijentima. Dakle, dobro došli u kameno bankarsko doba i ekstremne profitne stope.

Što se cene datih usluga tiče, tu smo apsolutno bez konkurencije u regionu. Cena kredita za obrtna sredstva i potrošačkih kredita za građane je preko 20 odsto na godišnjem nivou. Iz ugla poslovnog rizika, ovako visoke kamatne stope nemaju nikakvo opravdanje, jer je stepen finansijske discipline u pogledu izmirenja obaveza po kreditnim aranžmanima građana i privrede na svetskom nivou! Prema podacima NBS, 93,7 odsto građana i 91,9 odsto preduzeća uredno izmiruje sva potraživanja iz kreditnih odnosa. Srbi su toliko disciplinovani u vraćanju kredita, da ponekad pomislim da smo, zapravo, dalji rođaci Nemaca.

Velike "zasluge" za ovo regionalno liderstvo pripadaju NBS i Ministarstvu finansija, jer, da bi se održala populistička politika velike javne potrošnje, opravdao kukavički odnos prema restruktuiranju javnog sektora i zapuštenost infrastrukture tržišta kapitala i njegovih institucija, naši stručnjaci su posegli za restriktivnom monetarnom politikom, kako bi učinili dinar veoma skupim, suzbili rast inflacije i deviznog kursa i na taj način zadržali monetarnu stabilnost. Naravno, dok ne prođu izbori.

U prilog ovoj tvrdnji navešćemo samo neke podatke. Narodna banka Srbije je zaključno sa 30. novembrom 2006. godine na ime otkupa blagajničkih zapisa platila kamatu poslovnim bankama preko sto miliona evra (prosečna kamatna stopa na blagajničke zapise u 2006. godini je 18,9 odsto i stoga ne čudi što nijedna domaća kompanija ili građani ne mogu dobiti kredit po nižoj stopi). Budžet Republike Srbije je po osnovu izdavanja i prodaje kratkoročnih obveznica (ministar treba da objasni zašto je izdavao kratkoročne obveznice kada je budžet u suficitu) poslovnim bankama platio kamatu od 18,5 miliona evra.

Ako se nastavi sa ovakvom ekonomskom politikom, voleo bih da vidim šta će biti sa dinarom iz spota Laze Ristovskog. Bojim se da će potpuno korodirati. Nije teško ući i izaći iz banke sa kreditom u džepu, a onda ga vratiti negde oko 3.007. godine! Osim ako nam do 21. januara ministar finansija u ostavci ne ponudi i – eliksir za večni život.

Direktor Centra za investicije i preduzetništvo