Најдужа пршута скоро три метра

МАЧКАТ – Ни топлијег јануара ни боље посете "пршутијади". Тако су минулог викенда говорили у Мачкату, где је јуче, после тродневног празновања у мирисима и бојама димљеног меса, завршен седми Сајам сувомеснатих производа. Права смотра умећа златиборских домаћина, који су и овог пута показали да им равних нема кад спојем вековне традиције у изради и савремених укуса треба направити добру пршуту, сланину, кобасицу, какве свуда имају прођу.

Таквих гурманских лепота била је препуна шатра у порти мачкатске цркве Светог Илије и сваки од десетак и више хиљада посетилаца "пршутијаде" могао је, са овала пуних сецканог димљеног меса који су са сваког штанда нуђени, да то и проба. Наравно и да купи, јер су се дрвени штандови повијали под теретом те румене робе.

А продавало се, по суседним шатрама и на оближњој ливади, још којешта, као и увек кад се каква општенародна светковина одржава – од вунених ручно рађених џемпера и дрвених чутура пуних златиборске ракије све до "реноових" аутомобила, а уз мирисе печене јагњетине и свадбарског купуса из земљаног лонца.

– Ова "пршутијада" је превазишла наша очекивања, како по одличној посети тако и по оствареној продаји онога изложених сувомеснатих производа, све упола више него прошле године. Много је људи овде дошло, не само из Србије, већ и из Словеније и Црне Горе. И многи су куповали – изнео је своје утиске на крају сајма Милан Лазовић, председник организационог одбора ове смотре, па додао: – Важно је рећи да се стално напредује, те са буџетског дотирања прелази на комерцијално организовање ове смотре. Сада је Општина Чајетина мало помогла, већ догодине ће сами произвођачи моћи "пршутијаду" да организују. Надамо се да ће уместо шатре на овом месту тада бити хала.

Првог дана "пршутијаде", да подсетимо, стручна оцењивачка комисија бирала је најбоље међу изложеним производима, па највише великих златних и златних медаља, у конкуренцији 122 производа 25 излагача, доделила домаћину Милији Брковићу из Качера. То је већ друга година заредом да Милија, који се већ четири деценије бави овим послом, добија таква признања на овом сајму. На наше питање у чему је тајна тако добре говеђе и свињске пршуте и других производа, он одговара:

– Треба о свему водити рачуна. Потребна је и добра сировина, и лепо сољење, и лепо сушење, а Бог нас је поставио у овај златиборски крај где је здрава храна и вода, где је добра стока и посебна клима – објашњава овај вредни Качерац.

Последњег дана сајма, као што је већ уобичајено, бирале су се, ревијално, и најдуже и највеће међу пршутама, сланинама, стељама. На челу комисије која је о томе одлучивала био је гост из Норвешке Андерс Рорхајм, стручњак у норвешкој кланичној индустрији, из подручја у тој земљи које сарађује са овдашњом општином Чајетина. Најдужу говеђу пршуту имао је Зоран Шопаловић из Мачката, дугу 2,85 метара (каже да је првог дана имао и дужу, од 3,4 метра, али ју је током сајма продао), а најдужа је била и кобасица коју је он произвео, будимска од читавих шест метара, коју је целом дужином пружио по једном делу конструкције сајамске шатре. Најдужа свињска пршута била је власништво Милије Брковића, од 2,2 метра, тешка 22 килограма, која је одмах нашла купца, фирму "Паја комерц" из Параћина. Најтежа сланина тежила је девет кила и направио ју је Драган Анџић, а најтежа овчија стеља од 34 килограма која је дело Глише Стојановића. Признање за најуређенији штанд на овој "пршутијади" припало је најпознатијој мачкатској фирми, водећој у овој бранши, предузећу "Златиборац" власника Александра Стојановића.