Од фарсе до профита

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 14. јануара – Словеначки министар спољних послова оцењује привредну сарадњу између Словеније и Србије позитивно, чак "веома добром", иако подаци откривају да службена Љубљана има више разлога за задовољство него Београд, јер се из године у годину у размени са Словенијом повећава трговински дефицит Србије. Словенија у међувремену повећава своје инвестиције у Србији, напомиње Димитриј Рупел за наш лист, тако да су оне 2006. достигле суму од 540 милиона евра, чиме је "Словенија ушла у круг најважнијих улагача у Србији" што објашњава и потребу за неговањем добрих дипломатских односа између две државе."Наша влада је наклоњена страним инвеститорима који желе да уложе капитал код нас. Кренули смо у пореске реформе којима бисмо да подстакнемо странце да инвестирају у Словенији, пошто би непосредне стране инвестиције убрзале наш привредни напредак и благостање. Желимо да и српски привредници у Словенији виде своју пословну шансу. Словенија је отворена за њих, исто као што је Србија приступачна нашим предузећима", тврди Рупел за "Политику" уз признање да је "тренутно српског власничког капитала веома мало у Словенији", стога "Словенија жели што веће инвестиције српске привреде". Шеф словеначке дипломатије прилику за менаџере из Србије види у куповини контролних или већинских делова словеначких фирми које ће бити продате у другом кругу приватизације.

Издашне словеначке инвестиције у Србији јачају, према Рупелу, не само робну размену него и "стратешко повезивање између предузећа у обе државе", па се "извоз Србије током 2005. и 2006. повећавао за 30 одсто, годишње". Рупел истиче "приметно повећање српског извоза у Словенију", па је робна размена између држава у првих десет месеци 2006. достигла 584,5 милиона евра. Предњачи словеначки извоз у Србију (396,6 милиона евра), у односу на увоз из Србије (дупло мање - 187,9 милиона евра)."Упркос поменутом високом порасту српског извоза у Словенију, тај је ограничен падом вредности евра у Србији током првих десет месеци 2006. када је вредност евра смањена за више од 10 одсто," објашњава Рупел раскорак између српског увоза у односу на извоз. Прошлогодишње повећање обима робне размене уз "дуплирање словеначких улагања" тренд је који је кренуо још 2005. Тада је трговинска размена износила око 380 милиона евра, при чему је Словенија извезла у Србију робу у вредности од 240 милиона евра, док је из Србије увезла за 140 милиона евра. Словеначка страна упозорава да су тамошња предузећа и у 2005. била најчешћи страни инвеститори у Србији, пре свега захваљујући чињеници да је Словенија из доба бивше државе задржала добре пословне контакте и базу података о профитабилним фирмама у екс-СФРЈ, што је предност у односу на остале државе ЕУ. Оцењена вредност непосредних словеначких инвестиција у Србији у 2005. износи око 80 милиона евра.

Словенија сада дупло више извози у Србију него што из ње увози, уз вољу власти у Љубљани да убудуће тај диспаритет "избалансира". Можда би тај процес већ почео да прошле године није онемогућен, на пример, Мишковићев покушај да уђе у словеначки "Меркатор". Или да није министарка пољопривреде Марија Лукачич захтевала да држава спречи продају "Љубљанских млекара" енглеском "Салфорду", кога су престонички медији жигосали тврдњама да се иза "Салфорда" крије "прљав Милошевићев капитал" односно "српски тајкун Милан Беко". Да се ту нешто ипак мења, доказује одлазак министарке Лукачич која је прошле седмице поднела оставку.

Добра вест је да словеначке власти, после прошлогодишње харанге на сваки облик капитала који је мирисао "на Србију а самим тим и на Милошевића", на челу са премијером Јаншом, сада охрабрују српски капитал да у Словенији купи удео у шаци предузећа која још нису приватизована. "Политика" је и из кабинета премијера добила уверавања да су српски капитал односно предузећа из Србије - добродошла у Словенији.

--------------------------------------------------------------------------

ЕУ није циљ, него пут