Највише гласача у Немачкој

На предстојећим парламентарним изборима у иностранству ће моћи да гласа 31.334 бирача у 34 земље, на 58 бирачких места. Гласање ће бити обављено када и у Србији, 21. јануара од седам до 20 сати, с изузетком бирачких места у Великој Британији,  Канади и Сједињеним Америчким Државама, где ће биралишта бити  отворена 20. јануара од седам до 20 часова.

У Црној Гори гласање је омогућено у Подгорици, Будви, Херцег Новом, Тивту, Сутомору и Беранама.

Републичка изборна комисији обавестиће дописницом бираче који бораве у Црној Гори о томе на којим местима могу да гласају и да, ради идентификације, понесу личну карту, пасош или возачку дозволу.

И у осталим земљама биће потребно да бирачи понесу идентификациони документ са фотографијом.

Рок за пријављивање за гласање у иностранству истекао је 31. децембра, а до 18. јануара могућ је накнадни упис бирача у  бирачки списак на основу одлуке надлежног суда. На изборима ће моћи да гласа око 13.000 више наших грађана у иностранству, него на уставном референдуму, када их је око 18.000 гласало у 24 државе на 40 бирачких места.

Поређења ради, на председничким изборима 2004. гласало је око 8.500 бирача на 30 бирачких места у 18 земаља.

Први пут ће бити отворена бирачка места у свим бившим

земљама Југославије, поред Црне Горе и у Републици Српској, Босни и  Херцеговини, Македонији, Хрватској, Словенији, као и у Мароку, на  Кипру, у Чешкој, Бугарској, Румунији и Мађарској. Гласање ће први пут бити отворено и у Вићенци (Италија) у просторијама Српске православне цркве, где су уписана 853 гласача.

Највише наших бирача евидентирано је у Немачкој (8.257), где ће бити отворено шест бирачких места. У Аустрији има 2.714, у Црној Гори 2.500, у Швајцарској 2.363, у Француској 2.324, у Италији 2.021 гласача.

Најмањи одзив у односу на број држављана Србије је у Сједињеним Америчким Државама, где се за гласање пријавило 1.183 гласача.

У Македонији се пријавило 560, у Словенији 259, у Хрватској  248 и у БиХ 140 гласача. У Канади су уписана 747 наша држављанина, док их у Аустралији има 434. Када је реч о градовима, највише гласача има у Бечу – 2.053, Паризу – 1.874, Штутгарту – 1.860, Берлину – 1.544,  Цриху 1.482 и Дизелдорфу – 1.406, док се у Будимпешти пријавило  1.054 грађана.

Грађани ће гласати и у Алжиру, Белгији, Грчкој, Данској, Израелу, Јужноафричкој Републици, Либији, Норвешкој, Пољској, Руској Федерацији, Словачкој, Украјини, Холандији и Шведској.

У иностранству ће грађани моћи да гласају на бирачким местима, која ће бити отворена углавном у нашим амбасадама и конзулатима.

Гласачка места у Финској, Португалу, Кини и Кувајту, иако  је било предложено, неће се отворати због малог броја   заинтересованих за изборе. До 15. јануара сви регистровани гласачи требало би да добију позив за гласање на кућну адресу, али ће моћи да  гласају и без позива.

(Танјуг)

--------------------------------------------------------------------------

У пеленама на биралиште

Нови Сад – Иако Николина Јованов из новосадског насеља Клиса није још напунила годину дана, одлуком РИК-а (Републичка изборна комисија) постала је најмлађа Српкиња са правом гласа. Овој девојчици у четвртак (11. јануара) упућен је други позив за гласање.

Први позив, причају њени родитељи Јелица и Зоран Јованов, њихова беба је добила пре референдума иако је имала девет месеци..

Међутим, када је прошлог четвртка поштар у Мишарској 33а донео из РИК-а Николини позив да гласа на изборима који ће се одржати пет дана пред њен први рођендан, смех је замењен негодовањем.

– Први позив дочекали смо са смехом јер смо веровали да јој је достављен пуком грешком, али када је добила други решили смо да реагујемо јер смо убеђени да је у питању манипулација – прича Николинина мама Јелица показујући оба позива  и извод из матичне књиге док Николина у шеталици вежба прве кораке.

– Невероватно је да се оваква грешка поткрала два пута, поготову што нико у фамилији  нема ни слично име – пита се отац Зоран Јованов и каже да размишља да у недељу после подне "одведу Николину на њено биралиште у Основној школи ,Душко Радовић’. Јер, ако изборној комисији не смета то што носи пелене кад шаље позив, не би требало да им смета ни кад изађе на изборе".

– Узећемо њену здравствену књижицу, као идентификациони документ, и позив који јој је стигао и понети је на биралиште, па ћемо видети шта даље – кажу углас њени родитељи.
М. Л.