Костић не може да купи грчке шећеране

Решењем, које је објавила на сајту, Комисија је забранила спајање Сунока” из Новог Сада и грчке компаније „Хеленик шугар индустри”.

Компанија „Суноко”, саставни део „МК групе”, у власништву бизнисмена Миодрага Костића, конкурисала је прошле године на тендеру за куповину грчке компаније за производњу шећера „Хеленик шугар индустри” и све до сада је чекала дозволу Комисије за заштиту конкуренције о концентрацији.

Са своје четири фабрике Костић има 50 одсто удела у тржишту Србије, док грчке фабрике у Црвенки и Жабљу имају још 30 одсто учешћа. Да је, којим случајем, концентрација одобрена „Суноко” би имао удео 80 одсто српског тржишта шећера.

Пољопривредна банка Грчке, која има удео од 82,33 одсто у компанији „Хеленик шугар”, понудила је на продају шећеране у Србији. Сматра се да је та продаја реализација уговора који је влада Грчке потписала са ЕУ и ММФ-ом, а према коме та земља продајом државног власништва мора да смањи државни дуг од 350 за 26,1 милијарду евра.

Комисија је, решењем које је објавила на свом сајту, одбила предлог структурних мера које је предложио „Суноко” и забранила концентрацију, што практично онемогућава куповину грчких шећерана.

Поступак одобрења концентрације пред том државном институцијом подразумевао је да подносилац пријаве за одобрење концентрације да неке предлоге, што је на крају „Суноко” и учинио предлажући – да изједначи велепродајну цену шећера на страном и на домаћем тржишту и да прода једну или две шећеране у свом власништву у наредном периоду.

Комисија за заштиту конкуренције одбила је све те предлоге.

У решењу је прецизирала да је „Суноко” предложио да се обавеже да, по сопственој одлуци, отуђи један од производних капацитета шећера који се налазе у Врбасу, Пећинцима, Ковачици, Бачу (тренутно у власништву „Сунока”), Жабљу или Црвенки (који се тренутно налазе у власништву „Хеленика”).

Костићева компанија је предложила и да се обавеже да отуђи један од шест производних капацитета шећера у року од три године од дана регистрације „Сунока” као већинског власника „Хеленика” у регистру привредних субјеката у Грчкој.

У случају да „Суноко” не успе, уз све разумне напоре, да отуђи један од наведених објеката у року од три године од момента успостављања већинског власништва над грчком шећераном, продужава се рок за отуђење за додатну годину дана.

Први критеријум је да цена по којој „Суноко” продаје шећер купцима у Србији (у тонама) треба да буде уравнотежена са просечном извозном ценом, увећаном за транспортне трошкове до купца у ЕУ у градовима где се шећер највише продаје (Милано, Атина, Келн) и све зависне трошкове (сертификати, шпедитерски трошкови, осигурање робе, складиштење, итд.).

Имајући у виду разлике тржишта ЕУ и Србије, цена у Србији у релевантном периоду може бити виша за највише десет одсто.

Други критеријум је да велепродајна цена по којој „Суноко” продаје шећер купцима у Србији буде већа онолико пута од цене шећерне репе у Србији колико је пута већа велепродајна цена шећера у односу на просечну цену шећерне репе у земљама региона (Немачкој, Грчкој, Аустрији) у тонама. „Суноко” је предложио да се дозволи могућност одступања од велепродајне цене на тржишту Србије од овако утврђене референтне цене до највише десет одсто.

Ј. Рабреновић

-----------------------------------------------------------

Тржиште одређује ко је монополиста

Председник „МК групе” Миодраг Костић је истакао да приликом утврђивања да ли нека компанија може да злоупотреби монополски положај треба размотрити шта се сматра њеним релевантним тржиштем.

„За ’МК групу’ то свакако није само српско тржиште, јер ми извозимо и на тржиште ЕУ”, напоменуо је Костић. „Ми не производимо млеко, па да смо везани за једно тржиште. Већ сада производимо 250.000 тона шећера што је 50.000 тона више него целокупно српско тржиште”, казао је овај бизнисмен прецизирајући да је ако се само ти подаци узму у обзир, „МК група” већ монополиста са учешћем од 120 одсто. „То многи не разумеју. Дај боже да смо монополисти 700 одсто, јер ми и сад вишак производње извозимо”, казао је Костић.

„Ако желимо да направимо велике српске компаније, онда њима не треба да буде циљ да задовоље са својом производњом само домаће тржиште од седам милиона становника, већ европско са 500 милиона, а то се не може учинити ако јој је производња мала”, рекао је Костић.

Танјуг