Дуван годишње однесе око 16.000 људи
У Србији, према подацима истраживања оздрављу становника, свакодневно или повремено пуши 38,1 одсто мушкараца и 29,9 одсто жена. У односу на истраживање из 2000. године, учесталост пушења смањила се за 9,8 одсто код мушкараца и 3,8 одсто код жена.Због конзумирања дувана годишње умре око 16.000 особа, а свакога дана у Србији због ове лоше навике живот изгуби око 44 људи. Како је поводом обележавања Националног дана без дуванског дима у Институту „Др Милан Јовановић Батут” објаснила проф. др Марија Јевтић, помоћница министра здравља, због примене новог закона петина пушача смањила је број попушених цигарета дневно, а четвртина планира да прекине са пушењем.
Дан без дуванског дима јуче је био главна тема и у домовима здравља, где је било организовано информисање пацијената о штетности дувана и значају правовременог одвикавања од ове ружне навике. У Дому здравља „Стари град” грађани су добијали флајере са саветима за престанак пушења. Они који су одлучили да баце цигарете као награду су добијали воће. Поред никотина који постоји у дувану и који је одговоран за зависност, у цигаретама има још 600 адитива – хемијских супстанци, међу којима је најзначајнији амонијак. Ова супстанца појачава зависност, објашњава прим. др Весна Мандрапа, специјалиста опште медицине ДЗ „Стари град”, наглашавајући да је раније никотин доспевао у мозак за седам секунди, а сада се, због додатка амонијака, то дешава за три секунде.
– У цигарети нема ништа здраво и добро за човека. Због тога велику улогу имају саветовалишта за одвикавање од пушења. Одвикавање траје пет дана, по сат времена, а организује се по такозваној групној америчкој методи. Важно је променити животне навике и истовремено узимати таблете које помажу у одвикавању. Искуства показују да цигарете оставља 18 одсто људи, а међу непушаче их сврставамо тек онда када прође 12 месеци од последње попушене цигарете. Таквих људи је осам одсто – каже др Мандрапа.
Зависност од никотина, додаје она, налази се на другом месту, одмах после оне од хероина. Познато је да пушење утиче и на појаву малигних обољења, па се тако зна, каже др Мандрапа, да од 100 људи који добију рак плућа, њих 95 су пушачи.
С циљем промовисања здравља и укључивања младих у превентивне програме, Канцеларија за превенцију пушења Института „Батут” и Комисија за превенцију употребе дувана Министарства здравља организовали су ликовни конкурс за студенте основних студија уметничких факултета на тему „Уживај без дуванског дима”.
Прву награду добио је Стефан Кнежевић из Лазаревца, другу Јелена Кончар из Београда, а трећу Нина Хаџивуковић из Фоче.
Д. Давидов-Кесар
----------------------------------------------------------
Пушачи 40 одсто мајки
Према подацима истраживања које је спровео Градски завод за јавно здравље, међу мајкама деце од две године било је готово 40 одсто пушача, сталних или повремених. Забрињава податак да четвртина мајки које пуше то чини увек или често у присуству детета. Уочен је и модел по коме мајке чешће пуше у присуству деце, уколико у кући живи више пушача и уколико немају довољно знања о штетности пасивног пушења.
-----------------------------------------------------------
Дуван односи 13,7 одсто година живота
Пушење је водећи фактор ризика у нашој земљи који доприноси смртности и одговоран је за 13,7 одсто изгубљених година живота. Највећи утицај, каже др Светлана Младеновић-Јанковић, начелницаЈединице за здравствено васпитање и континуирану едукацију у Градском заводу за јавно здравље, дуван има на настанак рака плућа, исхемијске болести срца и хроничне опструктивне болести плућа.
–Посебно је забрињавајуће да чак трећина свих трудница у нашој земљи пуши у неком периоду трудноће или у целој трудноћи, упркос последицама које дувански дим може имати на плод. Жене пушачи или оне које бораве у просторији где се конзумира дуван,имају већи ризик од побачаја, мртворођења, рађања детета мале телесне тежине, синдрома изненадне смрти детета, као и чешће појаве алергијских болести код деце, чешћих инфекција респираторних органа и упале средњег уха – истакла је др Младеновић-Јанковић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


