Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Соја Јовановић - 90 година од рођења

Соја Јовановић - 90 година од рођења

БЕОГРАД – Српска филмска, позоришна и телевизијска редитељка Софија Соја Јовановић (1922 - 2002) рођена је на данашњи дан у Београду пре 90 година.

За више од пола века рада режирала је 50-ак представа у позориштима широм бивше Југославије, радила је и на радију и на телевизији, а била је и један од оснивача Академског позоришта 1944.

Као прва жена филмски режисер код нас снимала је комедије према делима Бранислава Нушића, Стевана Сремца, Јована Стерије Поповића, Бранка Ћопића.

Нека од њених најпознатијих остварења су - серија Поп Ћира и поп Спира (1982), Пенжери равнице (1971), телевизијска драма ''Извињавамо се, много се извињавамо'' (1976), као и филмови утемељени на адаптацијама дела Бранислава Нушића - ''Сумњиво лице'' (1962), ''Др'' (1962), ''Пут око света'' (1964) и ''Силом отац'' (1969).

Такође радила је и на адаптацијама текстова Јована Стерије Поповића ''Дилижанса снова'' (1960) и Стевана Сремца ''Поп Ћира и поп Спира'' (1958), који је први дугометражни филм у боји, награђен је са седам пулских арена.

Соја Јовановић иза себе има и богат опус позоришних представа као што су ''Сумњиво лице”, „Неки то воле вруће”, „Кабаре”, „Катарина”.

Разиграни свет комедије оживела је уз помоћ генерација глумаца београдског комичног и савременог позоришта, као што су Љубинка Бобић, Миодраг Петровић Чкаља и Мија Алексић.

ТВ драма „Извињавамо се, много се извињавамо” (1993) изабрана је за најбољу драму играну на телевизији у току 35 година постојања.

За своја остварења добила је највећа признања, међу којима су и Златна арена у Пули (1975), Специјална диплома Кинотеке за изузетан допринос развоју филмске уметности, награда за режију на Фестивалу академских позоришта Југославије, награда „Бојан Ступица”, као и многе друге.

Соја Јовановић је била и дугогодишњи асистент на одсеку глуме Позоришне академије у Београду, стални редитељ у Академском и Београдском драмском позоришту, а бавила се и превођењем позоришних драма.

Умрла је 22. априла 2002. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.