Пакети за бацање

Велике црне или зелене пластичне кесе намењене отпацима данас се користе готово на целој планети. Најпопуларније су у државама западне Европе и Америци, али користе се и на другим континентима, попут Аустралије и Азије. Додуше, у многим земљама задржао се обичај да се смеће избацује у обичним кесама, па, чак, и директним изручивањем садржаја из канти за ђубре у контејнер.

Све до половине прошлог века и проналаска полиетилена, људи су решавали питање отпадака који су се неминовно свакодневно увећавали у сваком домаћинству на разноразне начине. У селима и мањим местима копане су рупе на периферији где је бацан отпадни материјал све док смеће не би достигло ниво површине. Онда је овај садржај паљен и затрпаван, а слична рупа прављена је на другом месту. У средњем веку није се много марило за чистоћу, па су људи обично истресали ђубре у близини својих домова, по улицама или зеленим површинама. Таква небрига доводила је често до избијања епидемија тешких болести и умирања огромног броја људи.

Половином прошлог века проналазачи су открили полиетилен,  изузетно издржљиву и непропустљиву материју од које је касније прављено много ствари. Једна од њих је и пластична кеса за смеће коју су изумели канадски проналазачи Хери Весајлик и Лари Хенсон. Они су искористили полиетилен као основу за прављење свог изума, у коју су додали још неке агенсе у виду боја и уз помоћ преса направили су велику зелену кесу за отпатке. У почетку њихов проналазак није употребљаван масовно као данас, већ су га користиле велике установе, попут болница. Весајликов и Хенсонов проналазак откупило је Удружење ђубретарских компанија у Линдсеју и у касним шездесетим годинама прошлог века почело је масовно да производи зелене вреће за смеће.

Ове кесе људи су веома брзо прихватили и почели да користе у својим домовима широм света, јер су биле довољно велике да у њих стану отпаци који се током дана сакупе у домаћинству, веома издржљиве и растегљиве, а што је најважније, ништа из њих није могло да истече. Нашле су примену и у великим компанијама у којима се током дана скупи доста отпадног материјала, фабрикама и посебно болницама. И данас се, додуше делимично усавршене, користе на свим континентима.