Умро Никола Павићевић Стенли

Прексиноћ је у Београду преминуо Никола Павићевић (рођен 20. децембра 1919). Стенли (надимак је добио по чувеном америчком комичару, јер је у оно гладно предратно време био мршав као он) биће кремиран прекосутра на београдском Новом гробљу (14,30 ч).

У пензију отишао као војни фоторепортер у чину капетана прве класе. Да се за фотографију додељују чинови био би – маршал!

Обожавао је свој посао и због тога је у својој кући био – у пролазу. Прокрстарио је ону Југославију уздуж и попреко укључујући и карауле.

Рођен је у Подгорици од оца који се вратио из Америке и мајке, коју је за цео живот запамтио као свог анђела. Дечаштво је провео у Пећи, а у рату га је привила Србија. Један од последњих лучоноша духа старог Београда, а у исто време и усхићен некадашњим Осјеком и Марибором, Војводином у којој нико никога није питао ко је, шта је и одакле је, и одушевљен пријатељствима из Прага. И велики поштовалац „Политике” и њене куће.

Сликао је Тита, али није га привлачило да буде „дворски фотограф”. „Позирање може да слика свако”, објашњавао је.

Волео је живот и желео је да га овековечи, па се зато од фотоапарата одвојио тек летос кад је пао у постељу. А дотад је за своју душу сликао децу како се играју, пензионере како хране голубове, пролазнике на београдским улицама и бродове на Дунаву...

Али, највећа љубав му је био спорт. Није имао живце да прати преносе. Резултате је сазнавао „случајно”, у јутарњим вестима.

Био је, ако се тако може рећи, по националности – „партизановац”. Али навијач старог кова, који воли своје, а скида капу пред мајсторима других.

Љубимац му је био Бобек, Чајковског је дизао у небеса. С том првом генерацијом Партизанових спортиста је био нераздвојан, чак и кућни пријатељ. Али, врата су му широм била отворена: од Фудбалског клуба Црвена звезда до женског Рукометног клуба Халас Јожеф.

Добио је безброј признања, међу осталима и ордење, међутим, тиме се није хвалио. Али јесте пријатељима које је имао на све стране и у свим поколењима.

А многе фотографије, од оних с утакмице Партизана с московским ЦДКА, 6. децембра 1945, које су постале славне колико и они који су на њима (заједничке слике Бобека и Митића, Партизан – Реал на леду у првом Купу шампиона у фудбалу, последња фотографија Безбијевих „беба” пре авионске катастрофе у Минхену, итд) његово су дело. И једно објашњење, које је чуо и усвојио: „Није потписан фоторепортер? Онда је Стенли.”

И. Ц.