Кога подржати

Сваки избори у Србији имају посебан значај и за Србе који живе ван Србије. Као што се у различитим ситуацијама налазе они припадници нашег народа који живе у земљи где су већина, и они Срби који живе у државама где не контролишу механизме поретка, тако је и положај нас Срба ван Србије другачији када је она слаба, угрожена и нестабилна, а другачији када је јака, просперитетна и стабилна. Зато избори у Србији понекад привлаче веће интересовање него избори у земљама у којима живимо.

За нас је сам изборни процес од великог значаја. Чини се да је ова кампања најзрелија и најозбиљнија од свих које памтимо од увођења политичког плурализма. Посебно за нас који живимо у Црној Гори, оваква кампања представља цивилизацијску норму: сам процес је обележен пристојношћу и конструктивношћу. Као никада досад, сви инсистирају на својим програмима и чувају се такозваних негативних кампања. Медији су упадљиво отворени за све значајне странке и коалиције, јавни сервис је заиста јавни сервис, подједнако окренут свима, сви учесници се третирају као једнако легитимни борци за гласове.

Колико само ово одскаче од Црне Горе, у којој се читава опозиција и даље третира као антридржавни елемент, у којој је јавни сервис продужена рука режима, у којој се и даље купују гласови и манипулише огромним сиромаштвом бирача, у којој власт хоће на силу, прегласавањем, да донесе Устав, намећући непостојећи језик и непризнату секту за званичну цркву!

Све у свему, упркос многобројним проблемима, Србија се полако стабилизује, а сваки следећи избори учвршћују демократију. Ово је и за нас који живимо ван Србије од пресудне важности. Стабилна, уређена и просперитетна Србија може да игра значајну улогу у региону и да на тај начин доприноси бољем положају Срба ван Србије, а посебно нас који живимо у такозваним бившим југословенским републикама.

Сусрећући наше људе по Црној Гори ових дана често наилазим на питање: Кога ћемо да подржимо у Србији? Наравно, за партију која претендује да обједини српски народ у једној мултинационалној држави, по природи ствари није добро везивање за једну, било коју политичку групацију у Србији као централној држави свих Срба. Истовремено, уочавам да тај избор све мање постаје потребан. Чини се да се број крупних спорова међу важним политичким актерима на политичкој сцени Србије радикално смањује. Смиренији политички говор, мање страсти, а више разума, аргумената и дијалога, одражавају чињеницу да највећи број важних питања постаје предмет снажног консензуса: од доношења устава, иза кога су стале све парламентарне странке, преко уласка у Партнерство за мир, нужности стварања правне државе, неопходности завршетка приватизације, неопходности привлачења страних инвестиција...

Једно од таквих питања је и однос према Србима у екс-југословенским републикама. Наглашени интерес за Републику Српску и опипљива помоћ тамошњем српском народу обједињују све значајне актере. До извесне мере и искуство наше коалиције потврђује да смо добру сарадњу имали са активистима свих значајних парламентарних партија Србије.

Сматрамо, међутим, да партије и будућа влада морају ове начелне ставове да конкретизују. И ми би смo, као и неколико стотина хиљада бирача у Србији који су пореклом из Црне Горе, више волели да чујемо вести о конкретним мерама којима ће се штитити права и интереси Срба у другим државама (то је уосталом и уставна обавеза према новом Уставу Србије). Волели бисмо да неко обрати пажњу на више од 70.000 потписа за двојно држављанство које су сакупили Срби из Црне Горе, да се што пре отвори амбасада Србије, и то не на Цетињу, већ у Подгорици, да Србија има јасан став о уставним променама у Црној Гори које прете да избришу српски језик, српску цркву и друге облике српског идентитета из уставно-правног и политичког живота Црне Горе. Исто тако би Срби из Хрватске волели да чују јаснији став Србије о проблему њихових станарских и имовинских права, а Срби у Словенији и Македонији бар неку идеју за њихово признавање као легитимних националних заједница с правом на сопствени идентитет. Стиче се утисак да постоји свест о потреби бављења овим проблемима, али да нема довољно конкретних идеја и предлога.

И поред свега, најважније је да се избори заврше у духу кампање: да потврде наставак процеса стабилизације демократије, и да се после избора формира стабилна и јака влада која ће моћи да води политику развоја Србије, али и активну политику заштите српског идентитета ван Србије.

Председник Српске народне странке Црне Горе