Koga podržati

Svaki izbori u Srbiji imaju poseban značaj i za Srbe koji žive van Srbije. Kao što se u različitim situacijama nalaze oni pripadnici našeg naroda koji žive u zemlji gde su većina, i oni Srbi koji žive u državama gde ne kontrolišu mehanizme poretka, tako je i položaj nas Srba van Srbije drugačiji kada je ona slaba, ugrožena i nestabilna, a drugačiji kada je jaka, prosperitetna i stabilna. Zato izbori u Srbiji ponekad privlače veće interesovanje nego izbori u zemljama u kojima živimo.

Za nas je sam izborni proces od velikog značaja. Čini se da je ova kampanja najzrelija i najozbiljnija od svih koje pamtimo od uvođenja političkog pluralizma. Posebno za nas koji živimo u Crnoj Gori, ovakva kampanja predstavlja civilizacijsku normu: sam proces je obeležen pristojnošću i konstruktivnošću. Kao nikada dosad, svi insistiraju na svojim programima i čuvaju se takozvanih negativnih kampanja. Mediji su upadljivo otvoreni za sve značajne stranke i koalicije, javni servis je zaista javni servis, podjednako okrenut svima, svi učesnici se tretiraju kao jednako legitimni borci za glasove.

Koliko samo ovo odskače od Crne Gore, u kojoj se čitava opozicija i dalje tretira kao antridržavni element, u kojoj je javni servis produžena ruka režima, u kojoj se i dalje kupuju glasovi i manipuliše ogromnim siromaštvom birača, u kojoj vlast hoće na silu, preglasavanjem, da donese Ustav, namećući nepostojeći jezik i nepriznatu sektu za zvaničnu crkvu!

Sve u svemu, uprkos mnogobrojnim problemima, Srbija se polako stabilizuje, a svaki sledeći izbori učvršćuju demokratiju. Ovo je i za nas koji živimo van Srbije od presudne važnosti. Stabilna, uređena i prosperitetna Srbija može da igra značajnu ulogu u regionu i da na taj način doprinosi boljem položaju Srba van Srbije, a posebno nas koji živimo u takozvanim bivšim jugoslovenskim republikama.

Susrećući naše ljude po Crnoj Gori ovih dana često nailazim na pitanje: Koga ćemo da podržimo u Srbiji? Naravno, za partiju koja pretenduje da objedini srpski narod u jednoj multinacionalnoj državi, po prirodi stvari nije dobro vezivanje za jednu, bilo koju političku grupaciju u Srbiji kao centralnoj državi svih Srba. Istovremeno, uočavam da taj izbor sve manje postaje potreban. Čini se da se broj krupnih sporova među važnim političkim akterima na političkoj sceni Srbije radikalno smanjuje. Smireniji politički govor, manje strasti, a više razuma, argumenata i dijaloga, odražavaju činjenicu da najveći broj važnih pitanja postaje predmet snažnog konsenzusa: od donošenja ustava, iza koga su stale sve parlamentarne stranke, preko ulaska u Partnerstvo za mir, nužnosti stvaranja pravne države, neophodnosti završetka privatizacije, neophodnosti privlačenja stranih investicija...

Jedno od takvih pitanja je i odnos prema Srbima u eks-jugoslovenskim republikama. Naglašeni interes za Republiku Srpsku i opipljiva pomoć tamošnjem srpskom narodu objedinjuju sve značajne aktere. Do izvesne mere i iskustvo naše koalicije potvrđuje da smo dobru saradnju imali sa aktivistima svih značajnih parlamentarnih partija Srbije.

Smatramo, međutim, da partije i buduća vlada moraju ove načelne stavove da konkretizuju. I mi bi smo, kao i nekoliko stotina hiljada birača u Srbiji koji su poreklom iz Crne Gore, više voleli da čujemo vesti o konkretnim merama kojima će se štititi prava i interesi Srba u drugim državama (to je uostalom i ustavna obaveza prema novom Ustavu Srbije). Voleli bismo da neko obrati pažnju na više od 70.000 potpisa za dvojno državljanstvo koje su sakupili Srbi iz Crne Gore, da se što pre otvori ambasada Srbije, i to ne na Cetinju, već u Podgorici, da Srbija ima jasan stav o ustavnim promenama u Crnoj Gori koje prete da izbrišu srpski jezik, srpsku crkvu i druge oblike srpskog identiteta iz ustavno-pravnog i političkog života Crne Gore. Isto tako bi Srbi iz Hrvatske voleli da čuju jasniji stav Srbije o problemu njihovih stanarskih i imovinskih prava, a Srbi u Sloveniji i Makedoniji bar neku ideju za njihovo priznavanje kao legitimnih nacionalnih zajednica s pravom na sopstveni identitet. Stiče se utisak da postoji svest o potrebi bavljenja ovim problemima, ali da nema dovoljno konkretnih ideja i predloga.

I pored svega, najvažnije je da se izbori završe u duhu kampanje: da potvrde nastavak procesa stabilizacije demokratije, i da se posle izbora formira stabilna i jaka vlada koja će moći da vodi politiku razvoja Srbije, ali i aktivnu politiku zaštite srpskog identiteta van Srbije.

Predsednik Srpske narodne stranke Crne Gore