Лична мапа престонице

Када двоје младих људи, Ана Ђорђевић и Данко Радић, имају заједнички "талас" из чије се енергије ствара слика (визуелизација), па још настане дело, онда пред собом имате Личну (уврнуту, вицкаву, духовиту) мапу Београда (Belgrade Witty Map) са путоказима, обележјима, главним одредиштима и тајним шифрама. Остварена машта. На првој страни мапе (од добре масне хартије која се отвара и шири у 16 правоугаоника) указују се облици, ликови, фигуре, слова, све цртано, али не руком него "мишем". Огроман посао. Једва видљиве илустрације рађене су по неколико сати. Данко каже: "То је векторски програм (Adobe Illustrator), нема резолуцију и сви цртежи могу бесконачно да се увећају, што људи који узму мапу у руке не виде и не знају. Могли бисмо да је увећамо да буде као Београђанка и изгледала би исто, без грешке". Мапа је цртана око годину дана по неколико сати дневно.

Све је ту о центру града, Калемегдану, Новом Београду, Земуну и Ади Циганлији. За госте који знају енглески – одличан водич, за Београђане – ознаке за препознавање онога што често гледају, а можда не виде. Како се понашају таксисти, какви су нам трамваји и тролејбуси? "Трамваји су спори, али лепи. Двојка је од посебног значаја, јер кружи око центра..." Кафићи су убележени црвеном звездицом. Највише их је око Каленић пијаце (Максима Горког) и од Скадарлије до Калемегдана (Страхињића-бана). Ресторани су звездице зелене боје; продавнице су зелени кружићи, оне што раде 24 сата су црвени кружићи...

Како су они бирали садржај мапе?

"Лични избор је лични став аутора којима је доста да неко други ствара слику Београда у складу са својом филозофијом самодовољности, изолационизма и ’треша’, што је овај град у фамозној деценији срозало на прљаву, запуштену и сиву паланку. Последњих пет година још много људи труди се да Београд врати ономе што је био, динамична и модерна европска метропола, која чува своје вредности, али ствара и неке нове. Ми смо само желели да допринесемо том процесу и да не живимо у граду који презиремо и кога се стидимо, већ који смо некад веома волели и то желимо поново..."

"Идеја је настала пре више година на основу концепта мапе Chiang Mai (град на северу Тајланда) коју је направила Ненси Чендлер. Та мапа је руком цртана, весела, шарена и препуна коментара и сугестија за упознавање града. Belgrade Witty Map по мало чему подсећа на њу."

Ана и Данко су били у Тајланду пре седам година и тада видели мапу, али је Ана почела да прави Wittty Map тек пре две године. Потом се у рад укључио и Данко који је препешачио цео град, сваку улицу и ручно бележио чињенице на тадашњу радну верзију мапе. Затим би увече обоје седали за компјутер и заједно, или на смену, радили на мапи.

– Зашто нема мапе на српском и коме је намењена?

"Мапа ће на пролеће изаћи и на српском. За почетак је на енглеском, јер сматрамо да ургентно треба поправити слику Београда међу странцима који у њега долазе. Оно што је до сада било у понуди за странце, што се тиче мапа и водича, углавном краси немушт, отужан, соцреалистички дизајн. Са садржајима у којима се фаворизују споменици и музеји, углавном оно што модерне туристе, поготову младе, не интересује. Сматрали смо да Београд има много атрактивнијих садржаја који други европски градови немају, као што су лепе жене, кафане, пијаце, старе продавнице, сплавови, атрактиван а јефтин ноћни живот....

Мапа је првенствено намењена младим људима (били они ’бекпакери’ или бизнисмени) или старијим људима, али онима са укусом. Мапа је од А до Ш уникатно креирана. Сваки, па и најмањи објекат на мапи ручно (компјутерски) је нацртан. Може стајати као украс на зиду било ког стана, канцеларије или јавног објекта. Уз то пружа и обиље информација. То је њена предност..."

Странац ће се лако снаћи. Не мора да тражи по мапи и да је стално преврће, јер сви коментари за неко место пишу на мапи ту где се објекат и налази. Не постоји Д4–А2 и слично. Може је на миру простудирати у хотелу или у кафићу и направити план обиласка или је носити са собом и пратити сугестије. На мапи су први пут дате неке необичне сугестије, ритуали Београђана, јер се тако најбоље осети дух града. Одлазак до Батутове, па дугачка шетња Булеваром до центра. Колачи, туфахије, урмашице, баклаве у старим посластичарницама (не више од два!!! ако желите да наставите шетњу). Сплавови, дању кад је сијеста, или ноћу, на треску до зоре. Старе кафане, пун стомак, припит мозак, гудало у уху. Феномен пијаце.