Буш: Ја одлучујем

Од нашег сталног дописника  

Вашингтон, 15. јануара – План председника Џорџа Буша да у Ирак пошаље 21.500 додатних војника изазива у унутрашњи отпор готово раван критикама које је споља доживео кад је, пре готово четири године, наредио инвазију на ту земљу. Шеф Беле куће је, међутим, упозорио да је он тај који одлучује о ратном курсу и да нико не може да спречи извршавање његове наредбе.

Већина конгресмена се спрема да оспори остваривање његове одлуке, претећи да неће одобрити средства за слање појачања на фронт, али Буш не намерава да одустане од свог наума. "Није њихова него моја дужност да поднесем план за који сматрам да ће бити успешан", нагласио је у синоћном ексклузивном интервјуу телевизији Си-Би-Ес. А ако конгресмени ипак покушају да сасеку фондове "мораће да објасне народу и војницима – зашто мисле да ће њихов план бити успешан" – узвратио је лидер растућој опозицији његовом "новом приступу" и поборницима постепеног повлачења трупа САД из Ирака.

Упозорења и критике

Такву решеност шефа Беле куће подупрли су његови главни сарадници серијом наступа на телевизијским станицама. Резолуције које се конгресмени спремају да усвоје следеће недеље не могу да спрече остваривање председниковог налога, сугерисао је потпредседник Ричард Чејни. "Фоксу" је додао и да би повлачење Американаца с бојишта била "највећа грешка" јер је то и "део стратегије наших непријатеља који мисле да не можемо да издржимо рат против тероризма". Председников саветник за националну безбедност Стивен Хедли је на Еј-Би-Сију предочио и да у раније усвојеном буџету има новца потребног за упућивање појачања у Ирак…

Појачања, међутим, већ добијају критичари Бушовог плана. Новој парламентарној већини, коју чине представници председнику опозиционе Демократске партије, придружују се и поједини конгресмени из Републиканске партије. Анкете, уједно, потврђују да већина грађана не верује у успех ни новог, нити америчког ангажмана у Ираку уопште. Председник се, пак, опет исказао као "антианкетно биће". Прихватајући своју непопуларност као чињеницу, рекао је да "не намерава да мења своје принципе да би постао популаран". Одбацио је затим примедбе да је "тврдоглав", окарактерисавши себе као "флексибилну личност спремну да чује мишљења других".

Није прихватио ни запажања је због учесталих искушења клонуо духом. "Мој дух је чврст и срећан сам што сам председник", одговорио је на питање водитеља Си-Би-Еса, у председничком одмаралишту Кемп Дејвид у Мериленду. Интервју је, иначе, први пут дао на том месту и то у кући "где је почео рат против тероризма" јер су у њој он и његови сарадници, четири дана после познатих удара терориста 11. септембра 2001, разрађивали план за потоњу инвазију на Авганистан и тамошња упоришта Ал каиде.

Овом приликом Буш је поново признао да је његов тим починио низ грешака у Ираку, почев од погрешне процене о постојању оружја за масовно уништавање, до слања недовољно војника за очување безбедности после свргавања режима Садама Хусеина. Одбацио је слутње да су нетачне процене направљене намерно.

На питање да ли осећа потребу да се извини ирачком народу, што му америчке снаге нису донеле очекивану безбедност, Буш је одговорио одречно. "Поносим се напорима које смо уложили, ослободили смо ту земљу од тирана и мислим да ирачки народ дугује захвалност америчком народу", рекао је.

Командант и педагог

Буш је казао и да је видео "део снимка", не и завршни чин, погубљења Садама Хусеина. "Требало је да се то изведе на знатно бољи начин", прокоментарисао је, уз напомене да је "важно што је затворено једно поглавље историје" и да је "задовољан" што је Хусеину "изречена казна коју је заслужио".

Како можете да проширујете рат, кад је тако много људи у овој земљи против тога – гласило је последње питање у интервјуу. Буш је поновио да је вођен уверењима да би "неуспех у Ираку угрозио безбедност америчких грађана" и да САД тамо "могу да победе". Кад дође до рата, онда лидер мора, по њему, да некад "истовремено делује и као врховни командант и као врховни педагог".