Песко Белић пред вратима

Песко Белић је, по свему судећи, наследник Снешка Белића. Тај добри дебељушкасти, снежни човек са шаргарепа носем и  шерпом уместо шешира – одлази полако у историју. Истопило га је глобално загревање које ће не само укинути снег, како најављују забринути научници Европске уније, већ ће многе делове планете Земље претворити у – пустињу!
Година 2007. могла би да буде најтоплија од када се мери температура, од пре једног и по века, најавио је британски Завод за метеорологију. Прошла година је била шеста по висини температуре у целокупној историји – остаће упамћена по томе што су медведи изгубили зимски сан (јер су зиме биле сувише сунчане) и што су висибабе на Алпима цветале пред Божић. Већина научника се слаже да ће до краја века температура на нашој планети порасти у просеку за два до шест Целзијусових степени. Узрок је испуштање у атмосферу угљен-диоксида насталог сагоревањем фосилних горива (нафта) у саобраћају и у производњи електричне енергије (термоцентрале).

Конкретно: Европа ће личити на Африку! Биће врело и песковито. А то значи да ће снег постати редак гост. Планине се више неће белети већ ће бити зелене од траве и шарене од цвећа.

Прва колатерална штета глобалног загревања је зимски туризам. Овогодишња сезона довела је до банкрота познате зимске центре у Алпима који се налазе до висине од 1.500 метара. Жичаре мирују. Снега нема. Скијаши се шетају у кратким рукавима. Штете се мере милијардама евра. У кризу је запала и целокупна индустрија "зимских радости" – скијашка опрема, пре свега.

Аутор абецеде глобалног загревања Марк Лајнас у својој књизи "Шест степени" наглашава да би на југоистоку Европе раст температуре могао достићи и фантастично претећих девет Целзијусових степени. То би довело до потпуног пресељења климе из Туниса и Марока у Подунавље!

И осредњи познаваоци географије знају да се Србија налази управо ту – на југоистоку, где се очекује ударни талас врелине.

Још нема места страху, Африка је далеко неку деценију, сем тога, можда научници и претерују да би увећали фондове за истраживање. Али ни Србија се ове зиме није белела од снега: јануарски корзо је раскопчан, као мајски.

Елем, да ли глобално загревање има икакве последице на стратегију српског туризма? Судећи по местима у која ће се улагати новац од продаје "државног сребра" (читај: телекомуникације) веома мало или нимало. Као да овдашњи туристички стратези верују да ће Србија постати ледничка оаза Европе.

Ево примера.

На страни 97. рефератске студије о Националном инвестиционом плану наведени су називи пројеката из области туризма. Кључно место у домаћој туристичкој стратегији заузима отварање нових скијалишта. Нека од њих се налазе и на невероватно ниским котама, с почетном тачком на 1.000 метара надморске висине. Ако имамо искуство Алпа у виду, интересантно би било погледати студију о климатским предусловима за изградњу овако "ниског" скијалишта.

У Националном инвестиционом плану предвиђено је оснивање и доградња толико скијашких центара као да се Србија спрема да буде домаћин Зимских олимпијских игара. Уколико се то догоди, маскота Игара би могла да буде: Снежне додоле.

Стратегијом је предвиђена изградња скијалишта Стара планина, Копаоник, Бељаница, Дивчибаре и Бесна кобила (Врање); изградња комуналне и енергетске инфраструктуре Ски центра "Стара планина"; изградња скијалишта "Рудник"; изградња скијалишта "Бријежђа" на Златару; изградња водоводне и енергетске инфраструктуре Ски центра "Торник" Златибор; Луковска бања – изградња ски-лифта.

Како ће се обезбедити снег за сва ова скијалишта није наведено у плану, али ваљда државни стратези знају шта раде, поготово што ниједна озбиљна држава неће уложити новац у пројекте за које није урађена студија о исплативости и одрживом развоју.

Али, шта ако се догоди и та невероватна околност да се обистине предвиђања виђенијих научника Европе о врелом таласу који ће прогутати снег. Или упозорење професора Владана Дуцића са Географског факултета да се до 2010. могу створити полусушне области омеђене линијом Неготин–Мајданпек–Крагујевац, Прокупље–Јошаничка Бања и између Тутина и Прешева?

Да ли је ова научна забринутост довољан разлог да се, док је још време, поведе јавна расправа о стратегији домаћег туризма и наново одмере и измере аргументи за и против државног улагања у десет, што нових што доправљених скијалишта?