„Бумбаров лет” уз чардаш

Прецизно али топло, Роби Лакатош прелудира на виолини, као да само увежбава док његов оркестар не зграби чврсто своје инструменте и придружи му се. Али, када њихови прсти, гудала и удараљке произведу прве звуке, заједничка мелодија се само надовезује на мотиве које је Лакатош пустио да полете, сплићу се у врући чардаш, који се након неколико минута лагано умирује. Пијаниста Франтишек Јаношка пружа десну руку ка синтизајзеру, контрабасиста Ласло Листеш обргљује инструмент, оставља га да почива ослоњен на његову леву подлактицу а шаком исте руке граби жице на врату електричне бас гитаре која му виси о куку. Савремене инструменте оркестар користи да сасвим складно композицију преведе у етно фјужн пасаж, из којег ускоро опет избија ка брзој поскочици, потом се још једном стишава у лагани џез, али овог пута чистокрвни бибап, да би се на крају, последњи пут, „вратио кући”, у фуриозну, праву мађарску мелодију.

Буран аплауз је одјекнуо из пуне сале „Коларца” да награди то извођење, којим је Лакатош отпочео свој синоћни наступ. Одмах демонстрирана мешавина стилова није ништа необично за концерте славног музичара, изданка лозе виолиниста коју је зачео легендарни Јанош Бихари. Лакатош је до краја синоћног програма, између осталог, свирао мелодије и Астора Пјацоле, великог аргентинског композитора танга, и популарни класик „Бумбаров лет” Николаја Римског Корсакова, сопствену композицију „Ноћи у Маракешу”, као и тему Енија Мориконеа из култног филма „Било једном у Америци” Серђа Леонеа. И све је то закључио још једним чардашем.

В. В.