„Bumbarov let” uz čardaš

Precizno ali toplo, Robi Lakatoš preludira na violini, kao da samo uvežbava dok njegov orkestar ne zgrabi čvrsto svoje instrumente i pridruži mu se. Ali, kada njihovi prsti, gudala i udaraljke proizvedu prve zvuke, zajednička melodija se samo nadovezuje na motive koje je Lakatoš pustio da polete, spliću se u vrući čardaš, koji se nakon nekoliko minuta lagano umiruje. Pijanista František Janoška pruža desnu ruku ka sintizajzeru, kontrabasista Laslo Listeš obrgljuje instrument, ostavlja ga da počiva oslonjen na njegovu levu podlakticu a šakom iste ruke grabi žice na vratu električne bas gitare koja mu visi o kuku. Savremene instrumente orkestar koristi da sasvim skladno kompoziciju prevede u etno fjužn pasaž, iz kojeg uskoro opet izbija ka brzoj poskočici, potom se još jednom stišava u lagani džez, ali ovog puta čistokrvni bibap, da bi se na kraju, poslednji put, „vratio kući”, u furioznu, pravu mađarsku melodiju.

Buran aplauz je odjeknuo iz pune sale „Kolarca” da nagradi to izvođenje, kojim je Lakatoš otpočeo svoj sinoćni nastup. Odmah demonstrirana mešavina stilova nije ništa neobično za koncerte slavnog muzičara, izdanka loze violinista koju je začeo legendarni Janoš Bihari. Lakatoš je do kraja sinoćnog programa, između ostalog, svirao melodije i Astora Pjacole, velikog argentinskog kompozitora tanga, i popularni klasik „Bumbarov let” Nikolaja Rimskog Korsakova, sopstvenu kompoziciju „Noći u Marakešu”, kao i temu Enija Morikonea iz kultnog filma „Bilo jednom u Americi” Serđa Leonea. I sve je to zaključio još jednim čardašem.

V. V.