Благослов и ћутање

Документарно-играни филм "У почетку беше реч – Мирослављево јеванђеље" биће премијерно приказан у Београду данас у 12 часова у Народној библиотеци Србије. Реч је о причи о вишевековном путу Мирослављевог јеванђеља, најстаријег сачуваног рукописа српске ћирилице који је уписан у Унеско збирку "Памћење света" 2005. године. Филм је до сада приказан у неким местима Србије, а рађен је у независној продукцији.

У основи је четворосатни телевизијски серијал, сниман протеклих неколико месеци у Грчкој, Албанији, Русији, Аустрији, на Светој гори... Режисер и косценариста Бошко Савковић (сценарио је потписао и Вељко Топаловић) испричао нам је како је изгледало снимање, које институције су подржале идеју филма, али и чија врата су им до данас остала затворена.

– Пут Мирослављевог јеванђеља је јако чудан. Текст је писан у Бијелом пољу пре више од 800 година и из малобројних назнака се сазнало да је поручилац кнез Мирослав хумски. Не зна се како је рукопис стигао у Хиландар, али је познато да га је краљ Александар Обреновић добио на дар од овог манастира. Штампање првог фототипског издања у 300 примерака поручио је краљ Александар 1897. године од бечке штампарије.

Савковић открива да је било изузетно тешко доћи до тог издања. "Једну књигу уступио нам је унук историчара Владимира Ћоровића и однели смо је у Беч. Тамо су нам пружили велику подршку и помоћ да пронађемо штампарију у којој је наш вредни споменик културе пре више од сто година штампан".

Финансијски и технички проблеми пратили су филмску екипу од почетка. Планирана три и по месеца снимања управо су због недостатка новца продужена на скоро годину дана.

– Принцип светске продукције је снимити филм о нечему тамо где се то догодило – истиче Бошко Савковић и додаје да је било неопходно отићи на Свету гору где је Мирослављево јеванђеље било пуних 700 година.

Рад на овом локалитету је било компликовано организовати, јер одлуку о снимању доноси савет свих тамошњих манастира. Случај је хтео да екипа београдских ентузијаста сретне угледног игумана Методија на пецању, и од њега добије благослов без којег не би било могуће почети рад.

Пратећи трагове историјског кретања Мирослављевог јеванђеља, Бошко Савковић је са својим сарадницима стигао и до Петрограда. Тамо се у националној библиотеци обрео лист из књиге који је 1848. године украден из Хиландара и донет у Русију. Драгоцени лист о чијој лепоти је пронета слава у Русији 19. века и дан-данас усамљено стоји у стакленој кутији петроградске библиотеке. Од нашег саговорника сазнајемо да надлежне установе Србије никада нису тражиле од руских власти да украдени лист буде враћен.

– Ми смо рекли у нашем Министарству културе да ћемо Руској националној библиотеци у Петрограду поклонити комплет фототипског издања Мирослављевог јеванђеља које су урадиле београдске издавачке куће "Досије" и Службени лист СЦГ и који кошта 3500 евра у замену за оригинал тог листа. Тако бисмо истргнути лист прикључили оригиналу. Нико није обратио пажњу на то.

Савковић истиче своје убеђење да су аутори филма о Мирослављевом јеванђељу "урадили велики посао за ову државу". Према његовим речима, културни споменик увршћен у 120 највреднијих покретних добара које је створила људска цивилизација завређује велико поштовање.

Да ли су у току реализације филма аутори наишли на подршку или помоћ од нашег Министарства културе?

– За све смо од државе добили само тапшање по рамену, ни један динар није издвојен да се серијал уради. Једини новац који смо добили дошао је од Секретаријата за културу Војводине.

Какви су планови после београдске премијере?

– Намеравамо да филм шаљемо на разне фестивале, најпре на мартовски Фестивал документарног филма. Било је логично да јавни сервис РТС учествује у изради оваквог пројекта, али на допис послат директору државне телевизије пре две године нико још није одговорио. На пројекцијама у неким мањим градовима по Србији прилазили су професори књижевности и језика са питањем кад ће они то моћи да прикажу деци у школама. То све зависи од финансија. Амбиција нам је да са овим филмом изађемо у свет који треба да види филм о Србији као цивилизованој, европској земљи са 1000-годишњом историјом.