Успео да опстане

Слом српске привреде, није почео распадом СФРЈ, већ половином осамдесетих са чувеном оуризацијом. Тада су многи велики системи разбијани на мање независне целине, које су се, почетком приватизације минуле деценије, одвојиле од матичних кућа односећи са собом, често и незаконито, огромну имовину. Такву судбину је доживело и надалеко познато београдско спољнотрговинско предузеће "Центропром", које је поред увоза, извоза и велетрговине изградило и значајне капацитете: хладњачу, погон за оплемењавање и паковање робе, пржионицу кафе, лучка и друга складишта. Од њега су настали садашњи "Це маркет", "Центропроизвод", "Центројадран" и "Центроисток". Та, али и још многа друга мања производна и трговинска предузећа по Београду и Србији, која је некада моћни "Центропром" интегрисао, нешто под политичким притиском, а некад и вођен економским разлозима, данас готово да и не постоје или су у вишегодишњим стечајевима.

О славној прошлости "Центропрома", његовом слому, данашњим приликама и будућности, за наш лист сведочи његов дугогодишњи, али и садашњи први човек Милорад Вујадиновић. У "Центропрому" је провео скоро цео радни век и за ту кућу га, каже, не везују само успомене из најбољег периода већ и нада да се уз нешто нове памети од старог доброг имена може направити нови трговински и производни бренд Србије.

Успон "Центропрома" започео је, истиче наш саговорник, доласком на место генералног директора Филипа Марјановића. Човека неизмерне снаге, енергије, али и пословне способности, који је од 1949. до 1968. створио једно од најмоћнијих југословенских предузећа за спољну трговину. Кућа је била од посебног значаја за Србију, али и за ондашњу федерацију, јер је набављала многе стратешке пољопривредно-прехрамбене производе за републичке и савезне робне резерве. Када је "Центропром" куповао кафу у Бразилу, подсећа се тих времена Вујадиновић, реаговале су и берзе дневним променама цена.

"Центропром" је имао фирме и представништва у многим земљама света: Бразилу, Немачкој, Русији, Италији, Француској, Кини, Кипру... Обртане су стотине милиона долара.

Као ондашња "локомотива развоја", "Центропром" је одлуком највиших градских власти преузео и себи припојио неколико малопродајних трговинских предузећа – "Врачар", "Саву", "Дунав", "Нову трговину". Њих 210 запослених у "Центропрому" преко ноћи "ојачано" је за више од четири хиљаде радника са донетим незнатним капиталом. Били су на рубу пропасти. И не само то, наглашава Вујадиновић. За те раднике, а на основу одлука њихових фирми, "Центропром" је морао од својих пара да купи и подели око 130 станова, а издвојио је знатна средства за ревитализацију и изградњу нових малопродајних објеката. У "Центропрому", као сложеном систему, били су и чувени комбинати "Годомин", "Џервин", "Прокупац"… Вредност овог система, према процени ондашње Међународне привредне коморе у Женеви, била је око пет милијарди долара, а укупно је било запослено око 20.000 радника.

Растакање "Центропрома" почиње од 1976. године. Поједини моћни директори, уз помоћ политике и политичара, издвајају једну по једну радну организацију и са њом односе скупу имовину коју, улазећи у "брак" са "Центропромом", нису имали. Печат на та и друга разношења заједничке имовине, наглашава наш саговорник, ударен је с почецима приватизације од 1990, али и данас, најчешће на незаконит начин. Због тога садашњи руководећи тим "Центропрома" дуже од деценије безуспешно води судске спорове са "отимачима имовине", али са убеђењем да ће исход на крају бити праведан.

Данас "Центропром" има свега четрдесетак радника и капитал вредан око три милиона евра. Претпрошле године 70 одсто његовог капитала купио је "Атлас систем". Малим акционарима припада нешто више од 20, а преосталих 9,66 одсто је државни капитал.

Сада се предузеће бави истом делатношћу у знатно умањеном обиму, покушавајући да обезбеди континуитет и развој у овим веома тешким условима привређивања.

-----------------------------------------------------------

Дуга традиција

"Центропром" је основан 1930. године као Привилеговано акционарско друштво за извоз земаљских производа Краљевине Југославије под именом "Призад". Предузеће се бавило извозом житарица, сувих шљива, вина, ракије, коже, вуне... Половина акција припадала је приватним лицима, а друга министарству трговине и индустрије. За време Другог светског рата предузеће ради под именом "Српско а.д. за аграрне производе". После ослобођења претвара се у "Централно прометно", а од 1947. "Предузеће за извоз и увоз – Центропром". У згради некадашњег "Призада" данас се налази Новинска агенција Танјуг.