Класни сукоби

Кроз лик младог хулигана Луке, готово у првом лицу, испричана је прича која говори о фрустрацији узрокованој недостатком животне перспективе, испитује порив за насиљем и деструкцијом код младих, али и утицај окружења на девијантно понашање омладине.

Ово је тема „Варвара”, првог од четири дебитантска филма који су подржани на прошлогодишњем конкурсу Министарства културе Србије, чије снимање почиње у марту. Иза њега стоји млада екипа дипломаца са београдског ФДУ, сценарио и режију потписује Иван Икић (1982), а продуценти („Сенсе продакшен”) су Милан Стојановић (1983) и Маја Поповић (1984).

Иван Икић за „Политику” каже да је мотив за овакву филмску причу чињеница да се у свету, а не само у Србији, догађа прекретница у социјалној позицији тинејџера.

– Њихов гнев је букнуо прво на улицама Париза, па затим Београда, да би прошле године и Лондон задесила иста судбина. Поводи за општу деструкцију на улицама су били различити, али су у суштини сви они имали нешто заједничко а то је – готово класни сукоб са светом својих очева у коме не могу да пронађу место за себе – каже овај млади сценариста и редитељ и додаје да су јунаци његовог филма, попут омладине са улица Париза, Лондона, Београда „остављени на маргини друштва, које је за једини систем вредности поставило вулгарну моћ новца и свега што се њим може купити”.

Редитељ Иван Икић и продуцент Милан Стојановић

– Они покушавају да деструкцијом, као последњим криком, скрену пажњу на себе и своје проблеме. Идеологија која им је за смисао живота понудила скупе патике и мобилне телефоне данас пролази кроз најгору ноћну мору, они их желе али немају намеру да их плате, они их отимају – каже о ликовима своје приче Икић.

С обзиром на то да је реч о тинејџерској популацији, питамо Икића ко ће тумачити њихове ликове:

– Нисам желео да гневне тинејџере у филму играју глумци који глуме како су деценију или више млађи него што јесу. Желео сам праве ликове, отргнуте из живота и доведене пред камеру. Након пола године непрекидних аудиција и проба, за главне улоге најбоље резултате смо добили од клинаца који су заиста из места у коме и снимамо филм. Та аутентичност је просто непроцењива. Нама из екипе сада остаје задатак да ту аутентичност не изневеримо, да је ни на који начин не корумпирамо, да остане сирова и невина, јер само таква може да натера гледаоце будућег филма да емотивно реагују, и макар у тих сат и по, проживе живот јунака које гледају.

Прича „Варвари” изашла је директно из нашег животног искуства, а сценарио смо оплеменили и личним искуствима тинејџера које смо изабрали за главне улоге, каже млади продуцент Милан Стојановић, који је заједно са редитељем у фази развоја овог пројекта, био позиван на иностране пичинг форуме, па и на сесију солунског „Балкан фонда” на којем су пре две године освојили и једну од награда. Стојановић и Икић су заједно студирали и још од прве године студија заједно радили студентске филмове, па је рад на „Варварима” природан наставак сарадње.

Стојановић у разговору за наш лист још истиче да им је било важно да и остали у ауторском тиму буду колеге из њихове студентске генерације, који су, и поред тога што су млади, већ стекли озбиљно искуство кроз неколико играних филмова у својој струци. Екипа филма састављена је тако од младих и талентованих аутора међу којима су директор фотографије Милош Јаћимовић, сценограф Зорана Петров, костимограф Биљана Гргур и монтажер Драган Петровић, а Стојановић не пропушта да каже и то да филм „Варвари” први пут на велико платно уводи и „Хард бас”, музичко-плесни покрет рођен 2010. године у Русији, који је од прошле године све популарнији у земљама источне и централне Европе, а однедавно и у Србији.

– Министарство културе и Филмски центар Србије учинили су храбар потез и на прошлогодишњем конкурсу подржали четири дебитантска филмска пројекта, укључујући „Варваре”. Указана нам је шанса, и то значи да се од нас очекује да донесемо свежију причу и узбудљивији приступ филму, што и јесте основна мотивација са којом смо се упустили у ову авантуру – каже млади продуцент Стојановић додајући да је значајна финансијска подршка стигла и од општине Младеновац где ће бити снимљен највећи део филма, док се још чека подршка Секретаријата за културу града Београда, где је пројекат предложен за финансирање 2011. године.