У смрт због мржње и вечне славе

Самоубилачки тероризам више није специфичност Блиског истока, Чеченије или Шри Ланке, откако је Ал каида извела нападе на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године ниједан део света не може се сматрати потпуно безбедним. Уосталом, терористичке групе извршиле су самоубилачке нападе у Лондону, Москви, Буенос Ајресу или у Ријеци, након што је хрватска полиција својевремено ухапсила једног од шефова египатске Гама ел Исламије. Мајор Предраг Мићић из Министарства одбране Србије недавно је објавио књигу "Самоубилачки тероризам", у Србији јединствено такво истраживање, која је заправо његов специјалистички рад одбрањен на Факултету безбедности у Београду.

– Заинтересовао сам се за ову тему јер овај облик тероризма код нас није обрађен. Књига је писана, скоро у потпуности на основу анализа страних аутора, са жељом да се проблем самоубилачког тероризма осветли са што више страна – каже Мићић, који се као официр професионално бави проблемом борбе против тероризма.

Психички здрави и образовани

Када је самоубилачки тероризам у питању, у домаћој и иностраној јавности постоји низ предрасуда. Преовлађује мишљење да су бомбаши самоубице поремећени верски фанатици повезани искључиво са религиозним групама, као и да је саможртвовање карактеристика источних народа и последица њихове културе која не уважава живот. Међутим, чињенице говоре другачије.

– Анализе самоубилачких напада широм света показују да је по правилу реч о психички здравим људима, међу којима је све више студената, жена, високообразованих људи из богатих породица. Терористичке организације имају различите мотиве – политичке, верске или националне. Најчешће је реч о мешавини последња два – објашњава Мићић.

Зашто би неко прихватио да буде ангажован у самоубилачком нападу? Најизраженија карактеристика овог облика тероризма су саможртвовање и мучеништво. Бомбаш самоубица очекује да буде упамћен.

– За некога чији живот има мали значај, ненадмашна слава може бити снажан мотив. Анонимац постаје легенда после смрти. Ту су и духовне гаранције, мржња према непријатељу али и материјално обезбеђење породице од стране следбеника. Самоубилачки тероризам стално се мења. Предрасуде о бомбашима самоубицама из сиромашних слојева срушио је организатор напада у САД Мухамед Ата, образован човек који је живео у Немачкој – објашњава Мићић.

Психолози тврде да не постоји ниједна терористичка група која у некоме може створити жељу за самоубиством, али постоје организације чији су припадници способни да препознају и ангажују људе са таквим потенцијалом, као и да индоктринацијом учврсте и појачају ту склоност. Експерти су убеђени да се стање свести бомбаша самоубице не разликује од стања свести припадника ИРА спремних да штрајкују глађу до смрти, или терориста који изводе акције иако знају да су занемарљиви изгледи да преживе те нападе.

"Паметне бомбе" наводе оперативци

– Коришћење бомбаша самоубица омогућава потпуну контролу времена и места напада. Ниједан други метод не осигурава тачност постављања експлозивне направе као што, прилагођавајући се ситуацији, чини нападач у улози "паметне бомбе". Не постоји планирање бекства, ка ни могућност заробљавања – објашњава Мићић који је у свом раду анализирао и тактику самоубилачког тероризма.

Бомбаши самоубице пролазе кроз обуку, они не делују као појединци већ као део оперативне структуре. За терористичке групе екстремних исламиста карактеристична је религиозна обука, док је у секуларним групама акценат на национализму и патриотизму. Техничко-оперативна обука подразумева упознавање са експлозивном направом и дискретан прилазак циљу. Део тима су пиротехничари који праве "паклену машину", оперативци који лоцирају циљ и старају се о тајности плана... Израелско искуство говори да се као возачи, који нападача довозе до мете, ангажују крадљивци аутомобила јер познају путеве и имају искуства у избегавању полиције. Јеврејска држава предузима превентивне мере, такозвана "циљана убиства" што може да привремено онеспособи терористичке ћелије али и да подстакне следбенике на нове нападе. Постављање физичке заштите око могућих циљева, строга контрола границе, психолошке припреме становништва, међународна обавештајна сарадња – неке су од метода супротстављања самоубилачком тероризму.

– Међутим, када се и дође до неких резултата у борби против самоубилачког тероризма, деси се нешто што изненади службе безбедности. Бомбаши самоубице, иначе одрасли у Великој Британији, извели су нападе у Лондону, мада се то могло урадити подметањем експлозивних направа као што је то изведено у Мадриду. На једном заплењеном видео снимку види се инструктор самоубица који је себе разнео да би показао како се изводи такав напад. Бојим се да не постоји адекватан одговор на самоубилачке нападе и да је њихова експанзија бржа од наших сазнања о њима. Посебан проблем су различити ставови у свету о појмовном одређењу тероризма. Док се напади група, које су регистроване као терористичке на званичним листама, буду називали тероризмом а исте такве појаве на Космету појединачним инцидентима, претња тероризма, укључујући и самоубилачки, ће постојати – сматра Мићић.