Како би се данас снашао Дикенс

Читав свет јуче је обележио две стотине од рођења једног од највећих романописаца свих времена Чарлса Дикенса (1812–1870). „Гуглова” насловна страница била је у знаку његових романа, а низом догађаја Дикенсова годишњица посебно је прослављена у Великој Британији, затим и у САД.

Принц од Велса и војвоткиња од Корнвола посетили су Музеј Чарлса Дикенса у Лондону и присуствовали свечаности полагања венаца у Вестминстерској опатији, где се налазе Дикенсови посмртни остаци. У оквиру овог програма наступили су глумац Ралф Фајнс, ауторка Дикенсове биографије Клер Томалин, као и Марк Дикенс, пишчев потомак. Британски савет и БФИ Саутбенк филмски центар уприличили су двадесетчетворочасовни маратон читања Дикенсових текстова у двадесет четири земље, од Албаније до Зимбабвеа. БФИ Саутбенк произвео је и интерактивни пројекат „Дикенс у Лондону”, као и програм „Дикенс на екрану”.

Интернет већ неко време врви од садржаја који глорификују Дикенсово стваралаштво и његову личност. Дикенсова биографкиња Клер Томалин написала му је писмо, обраћајући му се као да је сада ту, питајући се како би се снашао у напредном 21. веку.

„Сада поново ишчитавамо твоје романе, новинске чланке, и твоју ’Божићну причу’ са кључном поруком да једно пристојно друштво зависи најпре од свести о давању сиромашнима. Међутим, да си сада ту, видео би исти бездан између богатих и сиромашних, једних који уживају у новцу и моћи, и других, који добијају остатке и плаше се за своја радна места. И пошто си се посебно занимао за затворе читавог живота, изненадио би те пораст броја осуђеника… Али, највише би те запањила промена британског друштва, које је сада вишејезично и мултикултурално. Само у први мах то би те изненадило, али убрзо би схватио како је то богат материјал за прозу”, приметила је Клер Томалин.

„Гардијанова” образовна мрежа, односно вебсајт посвећен 200. годишњици од рођења Дикенса „Charles Dickens at 200”, садржи и образовни програм „What the Dickens?”, креиран за студенте и предаваче, поводом часова креативног писања и пријава за радове о овом великану књижевности. На истом вебсајту налазе се и кратки филмови деце аутора, инспирисани мотивима из Дикенсових дела.

„Британски савет” направио је „Дикенсов образовни пакет” са плановима активности за ученике основних и средњих школа,  часовима који подстичу ученике да запажају и бележе звуке и призоре из своје околине, баш онако како је то током својих обилазака викторијанског Лондона чинио Дикенс.

Међутим, нису сви одушевљени општим величањем једног писца. Професор Џон Садерланд у „Гардијану” подсећа да Дикенс јесте велики, али да није и највећи, и да је почетком 20. века његова литература сматрана искључиво забавном, па да као таква није имала приступ академским круговима.