Све може бити преседан

ИНТЕРВЈУ
Ништа није готово док се не заврши, каже амбасадор Сједињених Америчких Држава Мајкл Полт на питање шта ће бити ако Савет безбедности УН не донесе одлуку о статусу Косова и Метохије, уверен да ће консултације сталних чланица тог тела о новој резолуцији бити успешне. У исто време, каже, неће да спекулише да ли би у случају да договора не буде САД једнострано признале независност Косова. Оно што може са сигурношћу да најави јесу нове америчке инвестиције у економију Србије.

• Државни подсекретар Николас Бернс недавно је изјавио да би решење за Косово требало да буде пронађено месец или два после избора у Србији. Али, САД су и целе прошле године говориле да решење треба да се нађе до краја 2006.

– Прво, ми се никад нисмо везивали за рокове. Апсолутно сте у праву да смо мислили да ће преговори бити закључени до краја 2006. Да ли ће се догодити у децембру, јануару, фебруару или марту, то су ситни детаљи. Ми сада желимо да се то брзо оствари. Ми смо увек говорили да народ Косова има право да зна своју будућност.

• Воља народа Косова помиње се и у резолуцији 1244 и у споразуму из Рамбујеа, који је део те резолуције. Али, ту се помиње и Хелсиншки акт, којим се гарантује интегритет и суверенитет држава.

– Морате бити веома пажљиви кад читате ту резолуцију и интерпретирате поступке УН. Нигде не пише да је то коначна резолуција којом ће заувек бити одређен статус Косова. Њом су постављени услови у време избацивања Милошевића и прекидања његових акција на Косову и њом се даје УН да одреди будућност Косова.

• Али се помиње и поштовање Хелсиншког акта.

– Помиње се Хелсиншки акт, али овде у Србији се ретко помиње да УН стално пишу међународно право. То је право које се развија. Сада бисмо могли да се изгубимо тумачећи правну терминологију. Али, поента је да народ Косова, целе Србије, региона, Европа, цела међународна заједница заслужују решење овог сукоба, како би Србија могла да крене ка будућности, како би народ Косова могао да крене ка будућности. А та будућност је, како чујем од људи овде, будућност у Европи и евроатлантској заједници нација. То се може урадити само кад се пронађе решење за Косово.

• Да ли је део те будућности независно Косово?

– Коначна одлука још није донета. Она може бити таква, али може бити и нека друга могућност, видећемо шта ће господин Ахтисари донети у регион. Али решење мора бити донето, а не да се расправља још годинама да бисмо видели да ли две стране могу да дођу до споразума.

• Зар нису управо САД подигле очекивања Албанаца, говорећи им да ће добити независност?

– Хајде да видимо шта је било прво. У овој ситуацији врло добро знамо шта је било прво. Милошевићеве акције на Косову и оно што су његове снаге тамо урадиле, условило је ситуацију коју имамо до данас и која мора да се реши.

• Али, кад су УН преузеле власт на Косову десило се протеривање Срба. Чак и Наташа Кандић каже да је од јуна 1999. нестало хиљаду Срба и убијено још толико. То није Милошевићева кривица, зар не?

– Ми енергично осуђујемо сваки злочин, без обзира ко га је починио и ко су жртве. Али, оно што је условило долазак међународне заједнице на Косово и оно због чега она мора да предузме потезе у вези са будућношћу Косова почело је кад је режим у Београду починио дела против сопствених грађана и приморао међународну заједницу да нешто предузме. Да је овде била влада која није чинила злочине и која је бринула о правима свих својих грађана, без обзира на њихово порекло, међународна заједница се не би мешала. Она није тражила да се умеша и немојмо да обрћемо ствари. Почело је са Милошевићем и његовим режимом, не са УН и САД или ЕУ. Почело је са њим и ту лежи одговорност.

• Не могу да се сложим, јер је историја Косова много дужа од Милошевићевог времена.

– Па, да, можемо да се вратимо две хиљаде година уназад.

• Не, него 60 година или пет година, или да се вратимо у 2004.

– Али, чињеница је да није међународна заједница то почела, већ је та ситуација настала у региону. Ми бисмо сви волели да је могла да се одржи Југославија, демократска, слободна и уједињена. Она би данас била успешна чланица Европске уније. То је био принципијелни став америчке политике. То смо ми хтели, али се то није десило. Не због међународне заједнице, већ због насилног распада Југославије. Међународна заједница се умешала да спречи даље крвопролиће и сада тражи решење. Неће свако бити срећан неким одлукама које ће бити донете, али ми свакако радимо на томе да Европа буде уједињена и слободна. Србија ће, уверен сам, бити део те Европе.

• Са Косовом или без њега?

– Са Косовом или без њега.

• Нећете да кажете да ли без Косова?

– Нисам спреман да то кажем, јер смо ми дали поверење господину Ахтисарију и нећемо да прејудицирамо његов предлог. Пустићемо га да оконча свој посао. Он је веома цењени политичар са пуно искуства у дипломатији и преговорима. Имамо пуно поверење у њега, и радићемо са њим, са Контакт групом и са остатком међународне заједнице и, наравно, са нашим руским пријатељима, да бисмо дошли до решења.

• Говорите као да је Ахтисари потпуно аутономан, али зар то није исти човек кога је ваша влада одабрала да 1999. пренесе амерички ултиматум Милошевићу?

(Смех.) Господин Ахтисари није аутономан у смислу да нема с ким да се посаветује. Он мора да извештава и генералног секретара УН. Али, преговарач за тежак задатак се бира тако да нађете неког с великим искуством.

• Ако се Косово прогласи за независну државу без пристанка Србије, то ће бити преседан. Први у историји.

– Преседани су занимљиви за расправу. Може се тумачити да је свака људска акција у ствари преседан. Ситуација на Косову је јединствена од тренутка када је Милошевић покренуо акције које су довеле до овога што сада имамо на Косову.

• Ако су Сједињене Државе већ обећале Албанцима да ће добити независну државу, зашто би они онда преговарали са Србијом?

– Ми смо обећали да ћемо са обе стране разговарати како бисмо пронашли решење које ће одговарати вољи народа Косова, свих грађана Косова. Оно што се заборавља у овој причи о границама је то да и грађани Србије и грађани Косова желе безбедност, сигурну будућност, послове, шансу за образовање, право да могу да путују. Шта вас води ка томе? Сукоб за пет година или решење за Косово? И онда треба да се упитате ко ће вам то омогућити? Који део руководства или који део становништва ће дати своје мишљење о таквој будућности?

• Грађани Србије су на уставном референдуму рекли да желе да Косово остане део Србије.

– У реду. Њихово је право да кажу своју жељу. Али, то није одговор на моје питање.

• Добро, како ће независно Косово помоћи на путу ка Европској унији?

– Ја сам на то одговорио, али одговорите ви мени. Али, хајде да променимо улоге. Како би?

• Не би.

– Ево ја ћу онда рећи шта мислим. Косово је очигледна препрека на вашем путу ка Европској унији, јер ЕУ неће да увезе један нерешени конфликт. Ако не решите сукоб Београда и Приштине, Косово неће ићи ка ЕУ, а неће ни Србија. Тако да је то врло јасан одговор.

• Али, Кипар је сада део ЕУ са нерешеним конфликтом.

– Кипар није део ЕУ. Део Кипра је део ЕУ.

• Формално, цео Кипар је члан ЕУ.

– Да, али фактички постоји део који је одабрао да не прихвати консензус и који сада не ужива повластице које има други део. Ја не бих користио Кипар као добар пример како треба решавати ствари.

• Не мислим то, већ одговарам на оно што сте рекли да ЕУ неће примити земљу са нерешеним конфликтом, а примила је Кипар с таквим конфликтом.

– Очекујете да ће се у будућности то поновити? Европа сада има проблема да прими земље са потпуно решеним питањима. Мислим да неће примати нове чланице са новим проблемима, иако су примили Кипар под веома посебним условима.

-----------------------------------------------------------

Не светим се тајкунима

• У дипломатским круговима у Београду познати сте по свом принципијелном ставу против корупције. И сами сте предузели акцију против корумпираних грађана Србије, забранивши им улазак у САД. Можете ли да потврдите да је име Жељка Митровића на тој листи?

– Нећу да потврђујем ниједно име. Ми у Сједињеним Држава имамо строге законе против корупције и ми примењујемо иста етичка правила у свим земљама у којима имамо амбасаде. То значи да корумпирани државни службеници, приватна лица која доприносе корупцији државних службеника, људи који су се обогатили на рачун српског народа, који су опљачкали државно богатство које припада земљи, а не њима, не могу да уђу у САД и да им неће бити дозвољени пословни, политички или друштвени контакти са мојом земљом. Ово није лична освета против било ког појединца.

-----------------------------------------------------------

О Чеди и Хагу

• Чедомир Јовановић и његова странка наводно имају подршку ваше амбасаде. Да ли он или странка добијају неку материјалну подршку од вас?

– То је глупост. Одговор је: Не, наравно да не. Господин Јовановић нема ни подршку, а ни противљење ове амбасаде. Он је јавна личност у вашој земљи и ви, народ Србије, треба да одлучите да ли подржавате његову странку или његов покрет. Ми не подржавамо појединце, ми имамо ставове, а ако се платформа неке странке поклапа са америчким ставом, онда имамо поклапање ставова. Ми само подржавамо учешће грађана у демократским изборима.

• Да ли се онда Јовановићеви ставови поклапају са вашима?

– Ставови свакога ко подржава пуну, безусловну сарадњу са Хашким трибуналом поклапају се са нашим ставом.

• Али, исти тај Јовановић био је потпредседник владе која је одбила да изручи четворицу генерала трибуналу. Да ли онда једно говори, а друго ради?

– Најбољи тест који ми примењујемо према свакоме је да ли се држи својих обећања. Кад већ говоримо о сарадњи са Хашким трибуналом, мора се искрено признати да су се неке ствари догодиле. Мора се признати да је било одређене сарадње са трибуналом, мора се признати да је било и суђења пред домаћим судовима. Надам се да ће их бити још. Ми смо помогли да се опреми суд за ратне злочине. Али, мора се рећи и да су двојица главних оптуженика за тешке злочине против човечности и даље на слободи и да тврдње владе нису допринеле решењу тих случајева.