Брзина спасава главу

Вест да је двоипогодишњи дечак из Кладова, за кога се сумњало да је оболео од менингитиса, пре неколико дана преминуо на путу за болницу у Београду забринула је многе родитеље, посебно због тога што је затворен вртић у коме је боравио несрећни малишан. Такође, наметнута су и питања: каква је то болест, какве су њене последице и како малишане заштитити од овог обољења? Др Вељко Ђерковић, епидемиолог Градског завода за јавно здравље, објашњава за "Политику" да је менингитис болест која се развија нагло, а да су први симптоми знак да се морамо обратити лекару, јер правовремено постављање дијагнозе и почетак лечења омогућују излечење без последица.

– Менингитиси су обољења изазвана различитим узрочницима који доводе до запаљења можданих опни. Болест угрожава здравље људи, а претежно се јавља код деце предшколског и школског узраста. Распрострањена је у целом свету, али готово да се не јавља у облику епидемије. Постоје вирусни и бактеријски менингитис. Бактеријски менингитис се преноси непосредним контактом са оболелим преко капљица које се избацују при говору, кијању или кашљању, али особа може бити заражена и преко загађених руку и предмета. Код вирусних менингитиса инфекција се преноси посредним путем, преко загађених руку, предмета, преко загађене воде, али може се пренети и купањем у лоше одржаваним базенима у којима се не обавља редовно хлорисање и у стајаћим водама, гутањем заражене воде, хране, али и удисањем  ваздуха. Узрочници бактеријских менингитиса најчешће улазе у организам човека преко слузокоже  носа и ждрела, а узрочници вирусних преко органа за варење и органа за дисање – истиче др Ђерковић.

Према његовим речима, болест обично почиње нагло, повишеном температуром, фотофобијом, јаком главобољом, мучнином, повраћањем и појавом укочености врата.

– Код деце, симптоми менингитиса могу да укључе и умор, раздражљивост, лош апетит, грозницу. Бактеријски менингитиси протичу са тешком клиничком сликом, а, ако се неблаговремено и неодговарајуће лече, могу да доведу до проблема са слухом, трајних неуролошких оштећења и до смрти, и то од пет до 15 одсто случајева. Најопаснији резултат менингококне бактерије је сепса или инфекција крви. Особа може да буде добро једног тренутка, а да умре неколико сати касније и антибиотици ту не могу много да помогну, јер тако брзо не могу да делују. Ипак, највећи број вирусних менингитиса може да се излечи без последица. Болест траје око 10 дана и завршава се повољно, без икаквих трајних оштећења, а терапија је симптоматска – објашњава др Ђерковић.

Према његовим речима, ово обољење могуће је спречити обавезним и неопходним мерама заштите.

– То подразумева смањење броја смештене деце у дечјим објектима уз обавезно проветравање просторија и одржавања хигијене простора и руку. Такође, неопходно је избегавати купање у рекама и базенима у којима није контролисана хигијенска исправност воде за вирусни менингитис. Уколико особа има неки од поменутих симптома мора одмах да се обрати лекару да би се на време поставила дијагноза и почело лечење. У случајевима бактеријског менингитиса неопходна је и заштита здравих особа које су биле у непосредном контакту са оболелим. Њима се прописују лекови којима се спречава настанак обољења. Оболелим особама неопходна је строга болничка, или кућна изолација – истакао је др Ђерковић.
Против неких видова бактеријских менингитиса, додао је он, постоји  и вакцина која је, према здравственим правилницима, уврштена у редовну и обавезну здравствену заштиту деце узраста од два месеца до пет година. То је такозвана коњугована вакцина којом се деца у Србији редовно вакцинишу.