Грчкој влади се не жури

Од нашег дописника

Атина – Иако су сви рокови прошли, партнери грчке коалиционе владе дали су себи нов тајм-аут како би се договорили о пакету реформи у замену за нови спасилачки план за избегавање државног банкрота.

Док са Запада све чешће стижу упозорења да зона евра може да опстане без Грчке, лидери социјалистичког ПАСОК-а, конзервативне Нове демократије и крајње левичарског ЛАОС-а намеравају да се изјасне тек када детаљно анализирају услове за добијање спасилачког зајма од 130 милијарди евра који су међународни кредитори испоставили влади у Атини.

Напори премијера Лукаса Пападимоса да добије сагласност коалиционих партнера блокирани су чак и процедуралним питањима. Сазнаје се да је кључни састанак у уторак одложен јер је недостајала документација.

Јуче ујутру коначно је стигао папир од 15 страна у коме тројка кредитора – Европска комисија, Европска централна банка и ММФ – прецизирају принципе и услове спасилачког пакета. Уз документ иде још тридесетак страна објашњења како треба спровести план који ће оштро погодити животни стандард Грка.

Пападимосове бриге тиме нису отклоњене. Док су званичници оптимистички говорили да ће се тројица страначких лидера договорити у среду око поднева, њихов састанак је за само два сата два пута одлаган.

Лидер ЛАОС-а Јоргос Карадзаферис захтевао је да документ буде преведен на грчки, док су други тражили паузу од више сати да би размотрили садржај понуђеног папира.

Карадзаферис брани одлагања: „Не можемо да кажемо јасно да или не док не добијемо уверавања од релевантних државних ауторитета да су ове акције у складу са уставом и да ће водити изласку из кризе. Има времена.“

Такав приступ уноси све више нервозе у Грчкој, а још више у зони евра где очекују да Атина одмах приступи смањењу јавне потрошње за 3,3 милијарде евра, додатном смањењу плата и пензија за 15 одсто, укидању празничних бонуса и отпуштању 15.000 запослених у јавном сектору.

Реч је о болним мерама и реформама, али без њих Грчкој већ у марту прети неконтролисани банкрот јер неће моћи да исплати долазећа потраживања.

Тројка кредитора тражи да се до 15. фебруара спасилачки пакет прихвати у целини и да се заврше преговори са приватним повериоцима.

Европски лидери су све гласнији у порукама да време истиче, али то као да није довољно за Јоргоса Папандреуа, Антониса Самараса и Карадзафериса.

Коалициони партнери ће под притиском Европе морати да пристану на услове кредитора, иако су свесни да прихватањем непопуларних мера ризикују страначки рејтинг на изборима који се очекују у априлу.

Тактика бившег премијера Папандреуа, коме нација ставља на душу све непопуларне мере на које је пристао пред зајмодавцима, јесте да учини све да Пападимосова влада што дуже остане на власти како би до тада ПАСОК ојачан изашао на изборе.

Једно истраживање које јуче објављује дневник „Катимерини“ показује да од избора највише треба да страхује управо ПАСОК, који је управљао земљом до пада Папандреуове владе у новембру. Истраживање показује да је рејтинг ПАСОК-а пао на само осам процената, у поређењу са 44 колико је имао када се 2009. вратио на власт.

Лидер Нове демократије у таквој ситуацији чини све да се дистанцира од непопуларних мера рачунајући да би тако додатно ојачао позиције међу све очајнијим Грцима. „Његова животна жеља је да постане премијер и томе су подређени сви поступци које предузима”, каже Теодорос Колумбис, професор међународних односа на Атинском универзитету. „Истовремено, он никако не жели да буде оптужен за било какав погрешан потез који би Грчку коштао банкрота и изласка из еврозоне.”