Стагнација квари буџетске бројеве

И пре него што је Међународни монетарни фонд у Србију донео лоше вести, Фискални савет упозорио је нашу владу да по свему судећи привредног раста ове године неће бити. Последњих дана прошле године званичници ове независне институције истакли су да је процена да ће привредни раст догодине бити 1,5 одсто оптимистична, да економске активности у ЕУ снажно успоравају и сасвим је реално да у 2012. години привреда Србије стагнира и да раст бруто домаћег производа буде нула.

Какве последице то са собом носи? Према процени Фискалног савета, јаз између прихода и расхода повећаће се за чак 35 милијарди динара, што је око један одсто бруто домаћег производа. Уколико креатори фискалне политике ништа не предузму, минус у државној каси уместо планираних 4,25 биће 5,3 одсто БДП.

– Чак и да држава предузме мере, да се минус у каси одржи на садашњем нивоу, јавни дуг биће већи од 50 одсто – процена је Фискалног савета.

По Закону о буџетском систему, тај дуг не може да буде већи од 45 одсто БДП-а. У сваком случају дефицит у буџету од 152 милијарде динара треба да остане непромењен, сматрају у Фискалном савету.

Чланови ове независне институције сматрају да и у случају реалног раста привреде од 1,5 одсто, креатори фискалне политике морају да смање јаз између прихода и расхода за 17 милијарди динара. То, како предлажу у извештају, може да се постигне пребацивањем дела надлежности с републичког на локални ниво, јер су општине добиле 40 милијарди више, али не и исто толико више обавеза.

Простор за уштеде они виде и у сопственим приходима буџетских корисника, као што су фондови за заштиту животне средине, за воде или шуме. Јер, док су у централној каси расходи смањени, издаци буџетских корисника који остварују сопствене приходе повећани су за петину. И то реално.

Зато влада треба да има спремне краткорочне мере којима ће минус у каси задржати у планираним оквирима, сматрају у Савету. Иако су још приликом објављивања извештаја напоменули да је на влади да предложи конкретне мере, јер то није надлежност Фискалног савета, они ипак сматрају да минус од 35 милијарди у песимистичном сценарију може да се надомести или оштријим смањењем јавних инвестиција, замрзавањем плата и пензија или повећањем ПДВ-а са 18 на 20 одсто. То може да се учини и комбинацијом више мера, истакли су тада.

Милорад Филиповић, професор Економског факултета сматра да су пред Србијом сада два избора: да седи и чека епилог кризе у Европи или да предузме радикалне економске реформе.

– У последњих неколико година Србија је постала веома зависна од страних инвестиција и сами тешко можемо да покренемо раст. Јер, домаћа штедња је мала, а инвеститори оклевају. У ситуацији када не можемо да се ослонимо на себе, већ само на прилив страних инвестиција, стопе раста су неизвесне. Ако улагања изостану и нулта стопа привредног раста биће добар резултат – оцењује наш саговорник.

Он додаје да се боји да тренд отпуштања запослених неће бити заустављен. Подсећа да је Грчка сада обавезна да из јавног сектора отпусти чак 15.000 људи. Боји се, да ће због гломазне администрације, можда и пред нашу земљу ускоро бити постављен такав услов. То ће, према његовој оцени, додатно повећати незапосленост.